WACO

WACO Braće Dowdle je sličan u izvesnom smislu filmu I, TONYA Craiga Gillespieja. Naime, u oba slučaja je ekranizovan kontroverzni slučaj iz devedesetih koji je u svoje vreme odmah dobio i televizijski film po istinitoj priči, ali to je bilo drugo vreme televizije - slika je bila u boji ali su odnosi prikazani u njoj bili izrazito crno-beli, a ozbiljne teme su tretirane sa dozom "entertainmenta" u sebi. Tako su televizijske ekranizacije slučaja Tonye Harding i Davida Koresha bile banalne, jednostrane i danas su zaboravljene.

U fazi Peak TVa, WACO međutim više podseća na čuveni televizijski filnm o Jonestownu a Taylor Kitsch pokušava da pođe putem Powers Boothea i da kroz ulogu fanatičnog sektaša napravi glumačku bravuru. Taylor je u potpunosti posvećen ovoj roli i za nju je poništio svoj holivudski šarm, a zadržao je samo one elemente svoje glumačke persone koji se mogu preneti u Koresha. I u tom pogledu, Kitch je svakako ključni igrač na ekranu jer uspeva da dočara tu kompleksnu ličnost koja je dovela do kompleksne situacije.

Michael Shannon igra pregovarača FBI koji se nije slagao sa militantnom taktikom FBI koja je na kraju dovela do tragedije. Ako je Kitsch srce ove serije, Shannon je svakako njen mozak.

Braća Dowdle imaju dvojicu izvanrednih glumaca u centru priče a u stilskom pogledu donose nešto svog propulzivnog stila i WACO je dinamična no nonsense serija koja svakako ne ulazi u razvlačenja i pretencioznosti kablovskih serija, ali donosi svu ozbiljnost pristupa temi, višeslojnost i upitanost koju nalazimo u njima. Hibrid je po ritmu blizak FXovim AMERICANSima i funkcioniše jako dobro. Ovo je serija limitirana istinitim događajem. Druge sezone dakle ne može biti ali bi svakako ovaj tim rado opet video u akciji.