MR MERCEDES je još jedan sjajan uspeh Davida E. Kelleya u protekle dve godine. Niz koji čine GOLIATH i BIG LITTLE LIES ovde dobija više low key produžetak. Naime, ekranizacija Kingovog romana nema tu high profile dimenziju kakvu su imale ove dve serije, ali Kelley i Denis Lehane napravili su odličan, tvrd krimić čiju okosnicu čine hrabre role Brendana Gleesona i Harryja Threadawaya. Gleeson je u punom angažmanu kao penzionisani policajac koji je progonjen mišlju na masakr počinjen Mercedesom, a Threadaway je spreman da pruži edge kao ubica koji odlučuje da se pojavi u inspektorovom životu i nastavi da ga muči krivicom za nerešeni slučaj.
Kingov roman evidentno ima svoje limite, ali Kelley i veteran proznog krimića Lehane uspevaju da ga maksimalno ožive, nudeći seriji tempo network procedurala i grit kablovskog rada. Stoga možemo reći da MR MERCEDES osvetljava tu hardboiled detektivsku dimenziju Kingove proze koja nikada nije dobila ovako studiozan i ambiciozan tretman. MR MERCEDES je krenuo malo pre totalnog revivala Kinga kroz IT, ali svakako se mora prepoznati kao deo njegove renesanse na američkim ekranima.
Najveći deo epizoda režirao je Jack Bender, efikasno, tvrdo, i time sam bio zadovoljan. Televizija jeste u međuvremenu otišla putem jače estetizacije, to je nesporno, ali Bender je snimio seriju koja ima direktan i jasan izraz a to su ispratili i malobrojni gosti-reditelji.
Drago mi je što će MR MERCEDES biti nastavljen i nadam se da je ostatak Kingove proze napisan u ovom “univerzumu” na istom nivou. U ovoj postavci, rekao bih da je sporadično najslabija tačka bilo upravo Kingovo meandriranje, ali da je ono i prevaziđeno.
Kao i u GOLIATHu, koji ruku na srce jeste za klasu bolja serija, Kelley pronalazi pravi balans između network tempa i cable grita. To se desilo i u ovoj seriji, i daleko je nadmašila moja očekivanja koja nisu bila mala.
Нема коментара:
Постави коментар