TOO MUCH S01

Kada je izašla nova serija Lene Dunham, uprkos tome što je ona posle serije GIRLS snimila neke vrlo zanimljive stvari i proširila područje svoje borbe, uključujući i pilot jednog istinskog mezimčeta sadašnjeg Peak TV crowda, a to je pilot serije INDUSTRY, postavilo se pitanje gde se ona nalazi u odnosu na njen prvi HBO uspeh.

Kratak odgovor na to je da u GIRLS Lena Dunham pokazuje da zna kako izgleda HBO serija, dok u TOO MUCH pokazuje da zna kako treba da izgleda Working Title produkcija, jer je svoju novu seriju snimila za ovu kuću, za koju je prethodno radila i film CATHERINE CALLED BIRDY.

Dok je CATHERINE CALLED BIRDY uprkos ukupno uzev pozitivnom utisku bio ipak manji domet od BLACKADDERa, u domenu komične dekonstrukcije Srednjeg veka, jednim delom jer se podvrgao jakom Wokeovanju, u TOO MUCH mi imamo jednu uspelu varijaciju na NOTTING HILL gde Lena Dunham svesno ide korak po korak stopama Richarda Curtisa.

U tom smislu, zanimljivo je da je TOO MOO MUCH do te mere zaokružena serija, za razliku od GIRLS, da je moguće ali je verovatno i besmisleno da dobija novu sezonu jer je prosto Curtis ispraćen do kraja. Pored filma, Curtis jeste velemajstor i britanske televizije, ne smemo to zaboraviti, ali nikako ovakvih formata kojih se laća Lena.

Ono gde Lena jedino ne dobacuje do ideala Working Titlea ispričanog njenim sredstvima, jeste to što njena serija suštinski ne definiše epohu na način na koji su to ranije radili Working Title i Merchant Ivory gde su jedni stvarali sliku britanske prošlosti a drugi svakodnevice. Ruku na srce, Lena Dunham jeste taj zadatak obavila u GIRLS, to joj nije nepoznato, ali njena Britanija ipak već jeste mešavina onoga što je moderan svet sa svojim vrednosnim idiosinkrazijama, i bavi se jazom između Working Title slike Britanije koju je za jednu mladu Amerikanku već doneo film i onoga što ona "zaista" jeste, iako ona na kraju - ipak ostaje konstrukt, unutar okvira Working Title estetike.

Na površini, sve ono što znamo kod Lene Dunham je i dalje tu. Ona nije više svoj alter ego plus sized devojke koja želi da nađe ljubav, seks, provod i pokušaj da se ostvari. Sada to igra HBO glumica Megan Stalter i ona je zaista u svakom smislu vrlo sugestivna kao alter ego Lene Dunham ali ne samo u onom lakom aspektu sličnosti - dakle kao plus sized komičarka - već zbog toga što postigne onaj efekat iz GIRLDa da deluje kao da je autorka serije. Naime, Lena Dunham je u GIRLS, jednim delom jer smo mi znali da je ona autorka serije (mada nije ni pisala ni režirala sve sama) uspela da postigne taj efekat da sve što kaže ili uradi deluje kao da ona to stvarno misli, kao da je ona za jedan stepen autentičnija od, inače odlične, glumačke ekipe.

Megan Stalter iako nije scenaristkinja, niti kreatorka, uspela da ponovi to isto. I ona uspeva da kao njen alter ego ima taj jedan stepen više ubedljivosti kao nosilac kreatorkinih ideja.

Seriju su kreirali i pisali Lena Dunham i njen partner Luis Felber koji je bio zadužen i za muziku koja igra značajnu ulogu u seriji jer je glavni junak pevač i autor jednog indie benda. I u promociji serije se insistiralo na tome kako je TOO MUCH u nekoj meri isto proživljena stvar kao što je to bio utisak kod GIRLS.

Sa tim stalnim prebacivanjem priče na autobiografsko polje, Lena Dunham se neprekidno, sad već decenijama igra sa nama. Međutim, to dovodi do jednog ozbiljnog problema. Naime, gubeći vreme na te suštinske nebitne stvari i baveći se njom, mi gubimo iz vida da je ona pre svega, da ne kažem, iznad svega jedna briljantna rediteljka.

Dakle, još od filma TINY FURNITURE pa i pre njega, jasno je da je Lena Dunham uz sve karakteristike njene ličnosti, njenog rukopisa, njene sposobnosti kao ono što stand uperi rade na sceni kanališe u dramski program, pre svega izuzetna rediteljka.

I TOO MUCH je zapravo mnogo slojevitije delo u odnosu na ono kako ga svi doživljavaju, i sigurno predstavlja korak napred u odnosu na GIRLS, na nivou te sofistikacije - iako je i ta serija bila izuzetno zrelo režirana zahvaljujući njoj.

Sve ove ravni značenja, ravni žanrovske konvencije, vizuelna artikulacija svega toga, meni su iskreno mnogo zanimljivije od polemika o ličnosti Lene Dunham i toga da li ona drži prst na pulsu savremene publike. Otud, koliko god da mi je drago što TOO MUCH postoji i što je ovako uspela serija, isto tako bih voleo da se nastavi taj niz njenih iskoraka izvan ovog kruga, baš na onaj način kakvi su bili INDUSTRY pa u izvesnom smislu i GENERA+ION.

U tom smislu, TOO MUCH je serija koja je dovoljno bliska GIRLSima da ispuni očekivanja publike koja identifikuje autorku sa time, ali je suštinski duboko različitia pre svega u samoj dramskoj postavci i konstituisanju celokupne dijegeze.

Činjenica da se Lena Dunham vraća na mesto prvog uspeha po izvesnim osobinama ove serije ne znači da i njome ne proširuje područje borbe ali i da ne rizikuje da će ova serija biti nešto što če deo njenih fanova voleti da mrzi.