Pogledao sam CHANNEL ZERO, SyFy anthology seriju od šest epizoda koja je obradila CANDLE COVE creepypastu Krisa Strauba. Moram priznati da je ova serija u produkciji Maxa Landisa i režiji Craig Williama Macneilla ima vrhunski horor integritet. Macneill je stekao određenu reputaciju sa filmom BOY i u CHANNEL ZERO uspeva da je ojača što se mene tiče prebacujući estetiku indie horora na televiziju. Ovo je serija bez bombastičnosti, sa većim akcentom na atmosferu i slow burn nego na jump scares, šarenilo, ciku i vrisku. U određenom smislu, uprkos velikom broju Kingovih televizijskih ekranizacija, ovo je jedna od onih “kingovskih ekranizacija” koje ih znatno nadmašuju iako sam King nije umešan u nju. Međutim, Kingova atmosfera malog mesta, traume iz detinjstva koja se reaktuelizuje u stvarnosti itd. su tu.
Ono u čemu me je CHANNEL ZERO ostavila hladnim, kao i mnogi indie horori, kao i mnogi Kingovi radovi, kad smo već kod toga, jeste zapravo sama Strava koju nam prikazuje. Ona mi naprosto nije bila dovoljno zanimljiva i nije me držala u dovoljnoj tenziji.
Ono što me je zapravo drAlo u najvećoj tenziji u ovoj seriji koju je kreirao Nick Antosca jeste zapravo sam način kako je realizovana, i ozbiljnost pristupa, od vizuelnosti do glume. Stoga, mislim da će ova serija biti zanimljivija gledaocima koji su receptivniji prema Stravi koju je osmislio Straub.
Нема коментара:
Постави коментар