LADY BLUE

LADY BLUE nije bila serija dugog veka.

Tokom osamdesetih koje su kanonski period za estetizovani policijski procedural, ova serija je donela sirovost čikaških autentičnih lokacija i nasilje, plus zastupljenost akcije koji su bili svojstveni serijalu DIRTY HARRY.

Jamie Rose igra Katy Mahoney, detektivku laku na obaraču koja od svog nezaboravnog prvog pojavljivanja u jednoipočasvnom pilotu pa nadalje ima energiju ženskog Harryja Callahana. Protivnici sa kojima se susreće imaju jaku sadističku i nasilnu energiju tako da su njene reakcije sasvim opravdane.

Ipak, kritika nije bila puna razumevanja prema ovoj kreaciji Roberta Vincenta O'Neila, koji doduše ni u drugim prilikama nije izbegavao nasilje i exploitation. Međutim, ovo je serija u kojoj se pokazao kao sasvim dorastao televizijski poslednik i zbilja je doneo nešto novo.

Katy Mahoney je hardkor detektivka ali i njeni protivnici su vrlo egzotični i u domenu povišenog realizma pa tu ima serijskih ubica, pornografa, sadista ratnih veterana, desničara koji žele da izazivaju haos, blokovskih bandi koje terorišu komšiluk itd. I svi oni u tom povišenom realizmu pronalaze svoje mesto na čikaškim ulicama bez ikakvih problema i vrlo ubedljivo.

Od tada neafirmisanih glumaca koji će kasnije postati neko i nešto svakako mogu da se zapazne razne face kao što je recimo Johnny Depp. Glavni saigrač Jamie Rose je Danny Aiello a povremeno se mogu zapaziti njuške kakva je Ted Levine recimo dok je negativac u pilot TV filmu ni manje ni više nego Jim Brown koji je tad bio u fazi gostovanja u TV serijama.

Možda, LADY BLUE ne bi održala ovaj tonus na duže staze jer su autori sasvim sigurno snažno pritiskali gas, ali četrnaest epizoda koje imamo danas su pravo bogatstvo.