DEAD RINGERS

Dugo sam podozrevao da se upustim u gledanje nove ekranizacije romana TWINS koji je prvobitno snimio David Cronenberg pod naslovom DEAD RINGERS.

Prosto tražio sam trenutak da smognem snage da se suočim sa nekim ko je toliko drzak za početak, a zatim najmanje hrabar da snimi šestodelnu seriju inspirisanu istim proznim ali pre svega filmskim tekstom.

Ono što sam dobio umnogome je prevazišlo čak i najoptimističnija očekivanja. Sean Durkin kao osnovni reditelj i Alice Birch kao kreatorka i osnovna spisateljica napravili su nešto što je mnogo više od pukog rimejka ili reimaginiranje Cronenbergovog klasika. Oni su zaista učinili ono čemu retko svedočimo, a to je korak napred u odnosu na ono gde je bio klasik na koji referišu.

Tu se pritom ne postavlja ono pitanje, da li je nešto bolje u tom koraku dalje jer je Cronenberg klasik i prosto to je pogrešan smer razmišljanja. Ali, kada bi se razmišljalo na taj način, svakako bi se moglo reći da je serija DEAD RINGERS motivski još bogatija, i na neki način još kronenbergovskija od njegovog filma.

A to je već gotovo neverovatan zaključak jer je DEAD RINGERS umnogome sublinacija svega onoga što Cronenberga čini onim što jeste.

Ne znam kako je on reagovao na ovu seriju, kao što ni ne mogu da procenim u kom je sad stanju, ali ako mu je pameti ostalo, uživao je i osetio da je imao rašta i raditi i kome ostaviti svoj minuli rad.

Rešenje po kom ukleti blizanci sada bliznakinje daje rezultat jer sada one svoja tela koriste za eksperimente i oni sada za njih imaju mnogo jači egzistencijalistički smisao.

Ginekološki i body horror su tu, ali tu je i ono što je Cronenberg uvek voleo a to su intelektualna nadmetanja, govorna radnja na ivici perverzije, svet visoke estetizacije, klasa novih plemenitih dokoličara kojima su vlastitia tela poslednji horizont transformacije.

U tom pogledu, ovde Cronenberg dolazi najbliže Ballardu u pogledu postavke likove i njihovog rezonovanja. Karakteri su neverovatno kanonski kronenbergovski a to znači balardovski. On nije dočekao ovo, ali verujem da bi i on uživao.

Rediteljska izvedba i postupak su briljantni, u redu, ali Alice Birch i njene saradnice su zaista napisale nesvakidašnje snažan scenario koji je naravno u funkciji celine ali, moram priznati, voleo bih da ga sagledavam i odvojeno kao artefakt kao "tekst za čitanje" a ne samo kao repromaterijal za dalju obradu.

Isto važi i za glumu, Rachel Weisz ovde igra ulogu karijere kao i Jennifer Ehle, međutim, glumce je besmisleno izdavajati jer s jedne strano je jasno koliko sve ovo zavisi od Rachel, i da sve ovo ne bi ni došlo do ovog nivoa da nije njene pune predanosti.

DEAD RINGERS je serija kojoj ću se često vraćati i iz nje učiti jer ovde ima toliko briljantnih rešenja unutar izvrsne celine da je to prosto za izučavanje.