ANIMAL KINGDOM S06

Šesta sezona serije ANIMAL KINGDOM označila je kraj jedne od meni lično najdražih i ponajboljih serija koje sam ikada gledao.

Od samog početka sam bio predisponiran da se jako vežem za ovu seriju jer - ako moramo već da je smestimo u neki referentni okvir - ona je spoj mog najdražeg filma POINT BREAK sa SHAMELESSom, recimo, a možda ne ni samo tako jer obe dolaze od istog producenta Johna Wellsa.

Na mreži TNT, Wells je kao iskusni velikan network televizije, napravio prvoklasnu kablovsku seriju koja je u svakom pogledu mogla konkurisati bilo kom Peak TVu, pa ne treba da čudi što je njen kreator Jonathan Lisco danas baš deo toga sa serijom YELLOWJACKETS.

ANIMAL KINGDOM je rimejk istoimenog australijskog filma od kog uzima izvorni koncept - priču o bandi sinova na čijem čelu je beskrupulozni matrijarh. Ali, Michodov film ipak ostaje u senci ovog televizijskog ostvarenja i verujem da će vremenom i ostati poznat samo kao IP koji je eto nadahnuo njen nastanak.

U šestoj sezoni, Wells najveći deo posla daje Mattu Kesteru. Kroz seriju vodeće uloge su imali razni scenaristi koji su potom radili veće zadatke na ozbiljnim projektima. Kroz nju su prošli Etan Frankel, koji je posle imao nekoliko neusvojenih pilota na kojima je trebalo da bude glavni - ali i minuli rad na FRIDAY NIGHT LIGHTS, zatim Eliza Clark koja je prošle sezone imala sjajnu ali ukinutu seriju Y: THE LAST MAN po Vaughanovom stripu, a sada je tu Kester kog čeka nova Wellsova produkcija za HBO Max.

Dominantan rediteljski rukopis u šestoj sezoni pripada Nicku Copusu,  s tim što je završnu jednočasovnu epizodu, kao i inače kad je reč o finalima sezone za sebe zadržao John Wells.

ANIMAL KINGDOM je serija iz koje se može jako mnogo naučitti u pogledu scenaristike. Za početak, Wells je veteran i majstor network televizije. Dakle, on je već doktorirao neke bitne televizijske trope, dirljive rastanke sa nosećim likovima, opstanak serije posle odlaska glavnog lika itd. 

ANIMAL KINGDOM je ima dva krupna rastanka - posle prve dve sezone sa glavnim muškim likom kog je igrao Scott Speedman, i posle prve četiri sa temeljnim ženskim likom oko kog je izgrađena cela priča koju je igrala Ellen Barkin.

Ta dva rastanka su moćno izvedena u seriji, i pripovedački i vizuelno - ali iznad svega - u oba slučaja je serija postajala intrigantnija, i sada posle šest sezona imam utisak kao da sam gledao jedan veliki film u kom se sve vreme razvijala priča kako bi dobila baš ovakav ishod.

Znamo da je serija odobravana iz sezone u sezonu, nije imala tu privilegiju da ima naručeno šest sezona unapred, ali ostavlja utisak kao da je od početka mapirana da ima 75 epizoda.

Ako imamo u vidu da od šest sezona - u čak dve - u trećini svog trajanja, serija nema glavnu junakinju u kanonskoj formi u pogledu uzrasta - a i dalje funkcioniše, to je sve izuzetan podvig.

Završna sezona može biti fino moderno predavanje koje će gledaocu/ učeniku preneti koncepte hibrisa i hamartije te otvoriti niz tema za razgovor. Pored antičke dimenzije, serija ovde dobija i izraženu psihoanalitičku, naročito psihodramsku dimenziju jer junaci u raznim vremenima iznova odigravaju traumatske događaje koji se nalaze u jezgru nesreće ove porodice.

Kester donosi karakterističan rukopis, iako sezona ima svoj arc raspoređen u 13 epizoda, formalno svaka od njih ima jasnu zaokruženost, i dramski i vizuelno, i to je zaista izuzetan primer kako se formatira epizoda.

Onirički momenti su se javljali u ovoj seriji i ranije, ali u ovoj sezoni dobijaju jednu eskalaciju jer izuzetno dramski utiču, i to je takođe izuzetno vešto izvedeno. Na neki način, može se reći da u završnici, kada bi serija po pravilu ulazila u dekadenciju zapravo dostigla svoj kreativni zenit - praktično opet prilazeći svemu filmski, dakle uz svest da je reč o celini i da se ne radi parcijalno, kao neki posao koji se ima zaključiti.

Šesta sezona je produkciono imala tu olakšicu što je snimana sa svešću da je poslednja, i onda se mogla izvesti sa takvim završetkom, međutim, build up iz ranijih sezona se nije mogao baš tako anticipirati, dakle zanimljivo je bilo pitanje da li su autori od starta imali jasno definisan kill switch koji će aktivirati kada za to dođe vreme.

Ali, ANIMAL KINGDOM i jeste takva serija - u osnovi vrlo jasna i konkretna, kako i očekujemo od Wellsa i Amerikanaca, a opet neprekidno otvorena za diskusiju.

U svakom slučaju, Wells je održao još jedan uspešan šestogodišnji kurs, i dao nam dobre đake.