DESAPARECIDOS S01

DESAPARECIDOS je španska policijska serija koju je kreirao Curro Royo ali je imala nekoliko idejnih tvoraca među kojima je i Jorge Guericaechevarria. Reč je o zanimljivoj proceduralnoj seriji sa odličnim glumcima u ulogama šest glavnih policajaca koji rade u odeljenju za Nestale.

Sam karakter slučajeva kojima se bave nudi prostor za zanimljive zaplete u kojima se javljaju različite motivacije, različiti vidovi ličnih odnosa, patologija i oblasti kriminala.

U tom pogledu, serija ima generalno konzistentan ton ali svakako ima i grim dark slučajeve i neke koji su crnohumorni ali i one koji su lakši i duhovitiji.

Na nivou cele sezone, postoje dva slučaja koji se prate od prve do trinaeste epizode, jedan je nestanak muža glavne junakinje “sa kojom jašemo” i koja dolazi u odeljenje za Nestale, a drugi je nestanak sina jedne žene koja je zbog te traume pokrenula Grupu za pomoć porodicama kojima je neki član porodice nestao.

U seriji se na nivou cele sezone provlače ta dva slučaja ali u prve dve trećine sezone svi ostali slučajevi su na case of the week nivou, dočim u trećoj celini, imamo dva kontinuirana slučaja sa multi-episode arcovima koji se ozbiljno reflektuju na junake.

Miguel Angel Vivas, jedna od najveštijih faca iz Filmaxove grupe žanrovskih operativaca režirao je pet epizoda serije i postavio je njen ton, i veština sa kojom je izvedena, i njena vizuelna artikulisanost jasno sugerišu da je pravljena “za izvoz” i gledanje ne samo na španskom govornom području i van njega.

Kod španskih serija još uvek itekako može da se utvrdi koje treba da ostanu samo na lokalnom nivou. Ova sigurno nije jedna od njih.

ANTIDISTURBIOS

 ANTIDISTURBIOS Rodriga Sorogoyena i Isabel Pene je izuzetna španska policijska serija koja na izvanredan način ispunjava onu školsku paradigmu male priče koja priča veliku priču.

Na nivou ciklusa, ona se može postaviti u kontinutet sa Sorogoyenovim film EL REINO koji je iz vizure korumpiranog političara na kome treba da se slome kola jedne afere, i ovde je tema slično postavljena ali je drugačije obrađena.

Ovde sve otvara grupa policajaca oklopnika koji pomažu pri sudskom izvršenju evikcija. Na jednu su poslati u nevreme, u avgustu, kad su madridski policajci na odmoru i kada su smene nedovoljno popunjene. Njih je premalo da se izbore sa aktivistima koji su došli da spreče iseljavanje, i uprkos molbama sudiji da odloži akciju, oni moraju da se aktiviraju, i tokom izvršenja zadatka jedan komšija strada.

Slučaj ali i protagonizam preuzima ekipa iz Unutrašnje kontrole i dolazi do dokaza da su policajci svojom nesmotrenošću doveli do pogibije tog čoveka ali isto tako da su radili uprkos ponovljenim upozorenjima da nemaju dovoljno ljudi za zadatak. Mlada inspektorka iz Unutrašnje kontrole kreće da istražuje slučaj dublje od onoga što je vidljiva greška interventne jedinice i otkriva lanac korupcije u kom se vidi raslojavanje španskog društva na mikro-primeru klasa koje postoje između white-collar i blue-collar policajaca.

Vicky Luengo je fenonematlna u serpicoovskoj ulozi policajke iz Unutrašnje kontrole ali sa jednom specifičnom dozom ženskog "policijskog rukopisa" koji konačno pokazuje šta je to što čini da likovi žena iz policije ne budu isto ono što i muški samo ih igraju žene, a da istovremeno nisu stereotip žene u kom rod umnogome određuje ponašanje lika. Sve je u ovom liku sjajno, od načina kako je postavljen do toga kako je glumački realizovan.

Ostatak glumačke podele je izvaredan a Sorogoyen i njegov višegodišnji saigrač, pomoćnik i ko-reditelj Borja Soler sve ovo briljantno realizuju, sa propulzivnim dugim kadrovima i pokretima kamere i veoma zanimljivim dizajnom zvuka koji daje specifičnu atmosferu oklopa u kome se nalaze junaci iz naslovne jedinice ali i učmalog birokratskog miljea u kom se nalaze agenti Unutrašnje kontrole.

Što se mene tiče, ANTIDISTURBIOS je sve ono što fanovi serije WIRE tvrde da ta serija jeste.

LA VERDAD

LA VERDAD je šesnaestodelna serija Aitora Gabilonda i Cesara Beniteza snimljena za španski Mediaset. Gabilondo je prošle godine sa serijom PATRIA na HBO napravio svetsku slavu ali je već pre toga bio veoma uspešan televizijski autor.

LA VERDAD sam gledao na Pickboxu kod nas, što znači da je ova serija uspela da bude "izvezena" i van Španije iako ovo svakako nije high profile content kao što je recimo PATRIA ili CASA DE PAPEL.

I sama realizacija već pokazuje da je ona snimljena na "televizijski" način, ne u smislu rada u sistemu više kamera i miksa, ali svakako manje brižljivo od onih serija koje pretenduju da imaju film look. Sam zaplet je zanimljiv ali u čitavom nizu situacija radi na tome da nekako održi stvari onakvim "kako odgovara" autorima, a njima treba misterija da se kuva i sapunica da se peni, pa po cenu da neke stvari junaci i prekasno urade.

E sad, Španci su generalno u svojoj dramaturgiji skloni ukrasima i melodramskom ekscesu, pa u tom pogledu LA VERDADA ne treba da iznenadi, međutim ta vrsta serija koje se baziraju na velikom broju "tajni" od kojih su neke jdnostavno proverive, u savremeno doba nekako sve teže prolaze. Gabilondo to rešava time što kada stvari dođe do tačke u kojoj više nemaju smisla, neki od junaka otkrije da je uradio neku najlogičniju stvar odavno, ali nam to nije rekao jer je imao neki svoj motiv.

I to je sad zanimljiva stvar za razmatranje u čisto dramaturškom pogledu. Naime, u seriji koja ima "sapunski" koncept - što LA VERDAD uprkos tome što je reč o misteriji - ipak jeste, jedino što postoji je "sadašnjost". Dakle, te serije funkcionišu u sprezi daleke prošlosti i sadašnjosti, bliska prošlost minimalno utiče na narativ, tipa ako autoru treba da muž dvaput prevari ženu tokom serije i ona to otkrije potpuno je normalno da se ona i drugi put potpuno isto uznemiri kao i prvi, i da se njihov odnos "regeneriše" na raniji seting kako bi se plasirao "šok".

U tom pogledu, serije koje se na taj način bave tipskim likovima i nalaze se u "sadašnjosti" odnosa među junacima i odnosa publike prema njima, slabije trpe takve "izgrađene" preokrete kojima se nešto što treba autoru "pokrije".

Ipak, LA VERDAD nije telenovela. Ona je samo kompulsivno gledljiva kao sapunica, ali u osnovi ovo je ipak derivat krimića spojenog sa zamršenom porodičnom melodramom.

Ukupno uzev, ovo svakako ni na jednom nivou neko esencijalno štivo niti Peak TV ali ljubiteljima i poznavaocima eto daje prostor malo da razmisle o nekim tehnikama rada.

EN CASA S01

EN CASA je petodelna serija koju je HBO snimio u Španiji. Pet epizoda je radilo pet reditelja tokom karantina i tema je naravno prigodna.

Reditelj koji mi je i privukao ovoj seriji, Rodrigo Sorogoyen, režirao je i pisao i prvu epizoud u kojoj i glumi sa svojom muzom Martom Nieto.

Nešto što kreće kao studija odnosa dvoje ljudi tokom karantina, postepeno prerasta u nešto što ima elemente fantastike, pa u izvesnom smislu i TWILIGHT ZONE. Sorogoyen je u svojoj karijeri radio razne stvari, pa između ostalog i dijaloške melodrame, kao što je recimo STOCKHOLM i ovde on taj senzibilitet kombinuje sa veoma zanimljivim iznuđenim rešenjima poteklim iz lockdowna i odlično postavljenom fantastičarskom aromom.

Sorogoyen se sasvim solidno snašao i kao glumac i napravio je nešto u improvizovanim uslovima - gde je on bio i snimatelj, gde je pokazao da ima izvrstan DIY nerv, naročito za nekoga ko je tako uspešno i već afirmisano ime.

Od preostale četiri epizode, jedino ona koju je snimila Leticia Dolera uspeva da dobaci do Sorogoyenova i to je kratka priča o ženi koja provodi karantin sama i postepeno usled razdvojenosti joj se raspada veza sa momkom. Y toj priči Leticia Dolera kao i ostali radi u svedenim uslovima ali uspeva da izgradi i neke scene veoma specifične praktično horor ekspresoivnosti iako je priča u svojoj osnovi i najvećim delom melodramska.

Elena Martin i Paula Ortiz prave relativno nefokusirane priče o ljudima u karantinu. Kod Paule Ortiz, to su dve devojke, kod Elene Martin grupa prijatelja i čini mi se da je u ovoj formi ipak bolja Paula jer je energičnija i vedrija.

Kod Elene Martin se pojavljuje izvesna Katarina Grbić, reklo bi se naše gore list.

Konačno najslabiji rad je epizoda Carlos Marquet-Marceta jedna igrano dokumentarna esejistička farma bez tačke i zapete.

EN CASA je iznuđen projekta u kom je ipak Sorogoyen pokazao klasu a dobili smo i još jednu dobru epizodu plus dve pristojne. To nije ono što bismo očekivali od HBO ali jeste sasvim solidan skor za vanredno stanje.