SNOWPIERCER S02

Druga sezona serije SNOWPIERCER u samoj završnici odlazi još direktnije u smeru polemike sa Ballardovim romanom HIGH-RISE i u završnoj epizodi postaje njegova horizontalna ekranizacija.

Na kraju prve sezone, saznali smo da Wilfred nije samo prazan simbol, i da je živ ali prognan iz voza. U drugoj sezoni pratimo građanski rat posle spajanja dva voza, glavnog Snowpiercera i Wilfredove kompozicije, i tenzije kroz koje Wilfred malo po malo iznova osvaja ceo voz.

Sean Bean igra Wilfreda, rutinski, u najboljem smislu te reči. Dobijamo Seana kao razgaženog negativca, odvrnutog na trojku, i druga sezona uprkos tom rutinskom ali solidnom elementu, inače deluje digresivnije nego prva, i u tim segmentima ne opada na kvalitetu i intrigantnosti ali sasvim sigurno otpljuje narativni zamajac koji je bio mnogo jači u prvoj sezoni uprkos narativnoj promeni brzine kada je priča iz rešavanja ubistva prešla u temu revolucije.

Realizacija je i dalje solidna, profilišu se neke stvari u podeli, neki glumci odlaze ali u velikom stilu i na efektan način. Serija je zadržala svoj edge i što je još važnije, svi novouvedeni elementi funkcionišu.

Da nije tih povremenih digresija koje su me izbacivale iz fokusa i menjale protagonizam junaka, ovo bi sve bilo na nivou prve sezone.

12 REČI S01

12 REČI Jelene Stolice je zanimljiva kriminalistička serija koja se izdvojila u novom talasu srpskih televizijskih krimića iako je ona omaltene po šavovima spoj nekih stvari koje smo već videli u drugim serijama. Međutim, spojevi koji su zanimljivi su uvek dobrodošli, dok god iz njih ne proističe neka nefunkcionalna sredina koja nije skladna.

I 12 REĆI je srećom skladna celina u kojoj se prepoznaju elementi drugih serija, stavljeni u funkciju i dovedeni u formu koja je ista kao najbolje izdanje tamo odakle je pruzeta.

Viktor Savić igra advokata koji dobija posao u moćnoj firmi mafijaškog konsiljerea. Njegov backstory skromnog studenta koji je pomagao lenjim za pare preuzeta je iz SUITSa, njegova moralna dilema i situacija u kojoj se našao ista je kao u Grishamovom THE FIRM. Šef u advokatskoj kancelariji je međutm Tihomir Stanić, koji je pak našpanovan na Marjanovića iz UBICA MOG OCA i ovde igra sličan lik, samo u pravnim poslovima. Kako bi oprali pare, odlučuju se da se oslone na kriptvalute kao u seriji GRUPA odakle dolaze Filip Đurić i Denis Murić, I tako sve u krug.

Međutim, kako rekoh elementi preuzeti sa drugih mesta su u dobrom izdanju, serija je snimljena jako dobro, produkcioni dizajn u domenu scenografije i kostima je izuzetan, i ova serija baš dobro izgleda i konzistentna je, te svakako može biti preporuka za ekipu iz ovog sektora.

Kad je o priči reč, tu ima nekih zanimljivosti ali ima i problema. U pojedinim deonicama serija ima dozu michaelmannovske kriptičnosti, zatvorenosti, junaci rade stvari ne za potrebe publike već kao da su kriminalci koje zapravo gledam, i to su najzanimljiviji delovi bili za mene, mada verujem da su najširoj publici odbojni.

S druge strane, postoje linije priče koje su prosto neubedljive, pre svih ona koja se odvija na sudu gde se proces naprosto odvija prebrzo, a ni pravni aspekt cele priče nije naročito promišljen i deluje da je mogao biti promišljeniji. Naprosto tempo sudskog postupka je previsok,a argumenti koji se u njemu iznose su više u domenu laičkog nego ubedljivog pravnog izražavanja.

Viktor Savić igra glavnog junaka, ali njegov lik u najvećem delu serije ima veoma slab protagonizam i ima veoma nagle preokrete kada se prebaci iz svoje izvorne postavke u onaj stav koji će imati na kraju kada razrešava priču. U tom smislu, reklo bi se da je priča same serije mogla biti bolje postavljena kako bi ispratila svoje osnovne likove i osnovne emotivne tokove.

I tih nekoliko propusta su vidljivi ne  toliko što su naše serije u svakom pogledu besprekorne a ova odudara već baš zbog toga što ova serija u mnogim aspektima doseže veoma visoko.

Svakako da me zanima dalji rad ove ekipe koja je pokazala da već sada dosta može i da ima prostora za napredak posle ovog zdravog debija.

THE GREAT S01

THE GREAT u svojoj prvoj sezoni, donosi poetiku Tony McNamare koji je postigao veliki uspeh kao pisac Lanthimosove THE FAVOURITE i onda je preradio i svoj komad o Carici Katarini u seriju slično apsurdnog tona i grubog humora.

McNamara ne pokušava da ide linijom remek-dela kao što je BLACK ADDER a što je pokušao Ben Elton u UPSTART CROW, praveći spoj humora i intelektualizma, dekonstrukcije ljudi i događaja, već naprotiv ide dalje linijom koncepta royals behaving badly.

U THE GREAT, McNamara se dodatno pomera od istorije, i bavi se ruskim dvorom koji publici i nije toliko poznat jer nije na Zapadu baš ni viđen u mnogo ekranizacija i onda tu sad radi razne intervencije, kojima jelte odstupa od istorijskih činjenica.

Postavlja se međutim pitanje, kuda on odlazi. THE GREAT donosi niz nekoliko “neverovatno ali istinito” trenutaka, međutim u celini nema mnogo veze sa ruskim dvorom tog vremena i suštinom događaja koji su se dešavali, niti njihovom bazičnom dinamikom.

U tom smislu THE GREAT barem što se mene tiče nije fikcija o istorijskim ličnostima koja govori istinu već je negde na pola puta od neke rableovske ali intelektualne utemeljene kritike i potpune parodije ne samo života na dvoru već i forme serija o tome.

Međutim, u celom tom apsurdu ipak ima prostora i za pravu emociju, u pojedinim situacijama, a glumačka ekipa koju predvode Elle Fanning i Nicholas Hoult je izvrsna.

Drugi problem serije osim samog smisla svega ovoga što gledamo je što se konstrukcija gegova i situacija dosta ponavlja i tu onda imamo klasičan landgrab pažnje, u smislu da ono što se ne izgradi pričom, situacijama i likovima prosto nadoknađujemo senzacijama, pre svega u pogledu seksa, nešto manje nasilja i opšte izopačenosti.

Dosta je ponavljanja, dosta je jednoličnih gegova gde se u dvorske okolnosti integriše moderni prosti govor i sve to je zapravo mnogo lošije nego što bi trebalo, ali se ne može osporiti jedna druga stvar - THE GREAT je zanimljiva za gledanje. Glumci su odlični i raspoloženi za zezanje, realizacija je raskošna, i uprkos tome što o seriji ne mislim mnogo toga dobrog, pogledao sam je sa pažnjom.

COPPER S01

Doajen američke televizije Tom Fontana kreirao je seriju COPPER i izveo je u produkciji Barry Levinsona za BBC America. Ovaj reunion ekipe iz HOMICIDE nije rezultirao serijom tog značaja, tog uticaja, tog dometa. I u tom pogledu Fontana i Levinson ne donose tu specifičnu težinu ovoj seriji. 

Ipak, COPPER je na svoj način zanimljiva serija. Smeštena je u 1864. godinu i period Građanskog rata, na njujorškim ulicama gde su crnci slobodni, ali daleko je od toga da ih vole Irci i ostali belci, beda je katastrofalna, kuće su drvene, prostitucijom se bave deca a konfederalski subverzivci čekaju svoju priliku.

Glavni junak je Kevin Corcoran, Irac i veteran građanskog rata koji koristi svoj urođeni kako detektivski tako i ratnički nerv da rešava zločine na ulicama.

COPPER ima jedan season-long arc u kom Corcoran rešava svoju životnu Misteriju, a tiče se njegove supruge i deteta čija sudbina tokom izbivanja od kuće zbog rata mu nije do kraja poznata, ali je u većem delu toka prisutan i koncept crime of the week slučajeva.

Ta dva paralelna principa nisu ništa novo, korišćeni su sa velikim uspehom u CRIME STORY a uostalom i HOMICIDE je imao arc sa Lutherom Mahoneyem. Dakle, COPPER pokušava da se osloni na ovaj pristup i preraste status procedurala smeštenog u prošlosti. U tome i uspeva s tim što bez sumnje season-long arc nije onoliko zanimljiv koliko si autori mislili, i nije savršeno izveden.

Međutim, gluma je ozbiljna, atmosfera je dosta vibrantna iako se ne izlazi iz okvira network estetike i ukiupno uzev COPPER ima jedan upmarket izgled i ozbiljnost kojoj doprinose i sjajni glumci kao što su Franka Potente, Ato Essandoh ili sjajna Tessa Thompson u sporednim ulogama čineći da junaci imaju dobar prostor “za povlačenje” iz slučajeva sa gostujućim njuškama.

Naslovni junak je mogao imao kudikamo harizmatičniju podelu uprkos pokušaju da se kanališu McConaughey i Harrelson kroz njega, i to PRE nastanka serije TRUE DETECTIVE. Ali, uprkos tome što je solidan Tom Weston-Jones ipak nije nije ni McConaughey ni Harrelson.

COPPER im dovoljno kvalitetnih elemenata da ću pogledati drugu sezonu i ispratiti sve ovo do kraja.