45 REVOLUCIONES

45 REVOLUCIONES je Netflixova serija iz Španije koju bih mogao da definišem kao VINYL namenjen celoj porodici i smešten u prve dane Brit Invasiona i početaka rokenrola. Kreatori su Ramon Campos i Gema Neira i serija se bavi imaginarnom diskografskom kućom Golden čiji stari i osramoćeni urednik odlučuje da se vrati u firmu i predloži osnivanje etikete Futura koja će se baviti “novom muzikom”.

Isprva nailazi na otpore ali dobije priliku i u svoj kolektiv mladih ljudi dovodi mladog i enigmatičnog Roberta koji želi da peva zapaljivi rokenrol na engleskom i da sagori pre nego što izbledi jer krije svoju tajnu.

Campos i Neira su radili nekoliko serija smeštenih u epohu i 45 RPM im je možda i ponajbolja, prvo zbog izuzetne glumačke podele i zanimljive teme, zatim zbog adekvatnog upliva istorije - rečju, frankizma - u zaplet i konačno zbog minucioznog dizajna u kom se pravi jedna fina doza “povišenog realizma” u epohi.

Inscenacija i egzekucija su veoma propulzivni ali bez ispadanja iz vrlo zahtevne estetizacije. Jedan od reditelja koji je sve ovo izveo jeste i nekadašnji Sorogoyenov montažer.

Serija ima jednu sezonu i rekao bih da je Campos kao iskusan lisac spremio dve opcije, i cliffhanger i potpuno zaključenje, jer vrlo lako je sve moglo i da se nastavi da su ishodi drugačiji.

Svakako da mi žao što kao i VINYL i ova serija ima jednu sezonu, ali opet sad bar nema rizika da se nečim to povari.

Naravno, poređenje sa VINYLom nije sasvim na mestu jer je ono višečasovni film Martina Scorsesea po veštini i slobodi izraza, a ovo je ipak mnogo više network poetika, ali to ne znači da 45 REVOLUCIONES ne zaslužuje pohvale, kao drugi ali potencijalno podjednako vredan format televizije koji je možd a malo otišao u zapećak tokom Peak TVa.

45 REVOLUCIONES svakako nije network rad lokalnog dometa i produkcija sugeriše da je pravljena za globalni nastup.

Muziku u seriji čine obrade poznatih pesama, i to savremenih, kreće se od Killersa, pa se ide preko Lady Gage, REMa do Amy Winehouse i to rešenje funkcioniše fantastično. A pesme u aranžmanu Brit Invasion zvuka imaju smisla.

Sve u svemu, 45 RPM jeste nešto što je meni blisko pa sam možda i subjektivan, ali reč je o seriji sa mnogo vrlina i vrlo malo mana, zaokružena u svojoj ideji i izvedbi.