UNTAMED S01

John Wells nije sinonim za kriminalističku seriju iako je proizveo jednu od najboljih u istoriji, ANIMAL KINGDOM, a potpisuje i jednu od najdugovečnijih i najkultnijih policijskih serija našeg doba - SOUTHLAND. Pa ipak, nije prvo ime koje padne na pamet kad se pomene ovaj žanr.

To svakako nije ni Mark L. Smith koji se posle lutanja po hororima, stabilizovao kao hroničar kolonizacije Divljeg Zapada u filmu REVENANT i seriji AMERICAN PRIMEVAL, koja je zaista redefinisala neke pojmove.

Međutim, čini se da je John Wells kao čovek koji je uspeo da dovede neke kriminalističke serije do samog vrhunca žanra, u slučaju serije UNTAMED nije nimalo kreativno doprineo. Dakle, nema ovde epizoda koje je on pisao i režirao. Sve je napisao Mark L. Smith sa Ellie, režirao je neki narod s call sheeta za serije, a najviše je podbacio Thomas Bezucha koji je pre neku godinu pokazao kako može da fino zakuva u filmu LET HIM GO.

Ipak, UNTAMED nema ni jedno jedino obeležje Wellsovih scenarija, nema tog spoja socijalne slojevitosti, psihološke složenosti likova koja čini seriju održivom, nema te visceralnosti, smisla za humor, za eros i tanatos. Nema onih rešenja koja su vremenom usavršavana (setimo se serije SMITH koja je ukinuta ali u kojoj je Wells usavršavao ono što će postati ANIMAL KINGDOM), nema ništa od Wellsovih temelja.

S druge strane, iako se dešava u nacionalnom parku, nije svaka vetrometina prostor nekih primalnih civilizacijskih transgresija, i Smith ovde konstruiše jednu mlaku misteriju u kojoj se ishod vidi iz daljine, što meni nije problem jer ni ne gledam serije da bih bio iznenađen, već da vidim koliko će vešto biti izvedeno to što treba. Nažalost, ovde je zaista slabo izvedeno. Poslednja epizoda gde shvatimo šta se zbilo je zaista prilično trapavo iskustvo.

Ako imamo u vidu da ova serija ima u sebi jednu "ličnu" priču glavnog junaka, činjenica da je serija naručena za novu sezonu, implicira kao da sad ovo može prerasti u neki nacionalnoparkovski procedural, u kom sticajem okolnosti glume nekadašnje filmske zvezde Eric Bana, Rosemarie DeWitt i Sam Neill.

Svi oni su dosta pristojni u svojim ulogama ali ne mogu reći da su doneli svoj A-game niti baš mogu da vidim u šta bi ga investirali.

UNTAMED, za razliku od tipične Wellsove produkcije, pre svega ne pokazuje održivost da se radi na više sezona. I u tom pogledu ovaj projekat je dominantno Smithov. Na neki način, svoju virilnost na Netflixu Wells pokazuje diskretno preko Molly Metzger, prvo od njene serije MAID gde je režirao najbitnije epizode, a posle i njenin solo projektom SIRENS gde vidimo gde je ona pekla zanat i gde je učila posao.

Nažalost, Smith je pokazao da nije prošao takvu školu i UNTAMED je za početak jedno igranje televizije od strane ljudi koji su došli s filma, sticajem u okolnosti, u produkciji možda i najvećeg živog poznavaoca serijske forme.

FOUNDATION S02

Pogledao sam i drugu sezonu serije FOUNDATION ali i dalje se nisam zainteresovao da pročitam roman.

U drugoj sezoni, sapunica kreće da se penuša, sukobi se izoštravaju iznutra i spolja, više je akcije, više preokreta, i sada je to još punokrvnija space opere od one koja je bila u prvoj sezoni.

I dalje prva Sandersova epizoda ostaje nedosegnut prestige artefakt kao uostalom i sve vreme, ali produkcija je i dalje impresivna, sve to i dalje jeste vrhunski produkt u svom žanru.

Ono što je ipak vredno hvale u FOUNDATIONu jeste da uprkos tome što je svako svakoga masu puta izneverio, prevario, ubio i vratio iz mrtvih, priča i dalje može da se prati i nije se pretvorila u atraktivnu salatu od događaja.

Videćemo šta donosi treća sezona.

COPENHAGEN COWBOY

U Refnovoj seriji COPENHAGEN COWBOY nema kopenhaških kauboja. Međutim, ima Srba u meri koliko ih je bilo u trećem PUSHERu, tako da ovo treba pogledati kao srpsku televiziju mnogo pre nego nordijsku ili delo velikog autora.

Iskreno, posle gledanja ove serije, ono što mi je ostalo najefektnije upravo jeste taj jugovićki momenat. Naša dijaspora je dala dosta jakih nordijskih glumaca i ovde su se prošetali i Zlatko Burić i njegova žena i Slavko Labović i nova nada Angela Bundalović.

Priča ne postoji u klasičnom smislu, odnosno postoji sklop događaja ali skoro u potpunosti lišen narativnog zamajca. U njegovom centru je devojka koja se smatra jurodivom i taličnom. Niz opskurnih osoba, mahom iz danske jugo-mafije je angažuje da im donese sreću kad su u problemima, kako ličnim tako i profesionalnim a umesto toga ona donosi oganj i osvetu.

Kad se ovako prepriča, čovek se upita gde bi ovako nešto moglo da zapne. I u izvesnom smislu, ova serija zapravo ni ne "zapne", ali svakako da ko god se opredeli neće baš gledati ovo što sam ja ispričao. Naime, ovde Refn ulazi u neko nadlinčavanje sa samim sobom, samo bez one rediteljske perfekcije koja je krasila Lyncha (a koju Refn prosto nikada nije ni imao) i onda ono što dobijamo je pre svega neki audiovizuelni experience koji ugrubo prati opisanu priču.

Uživanje u tom experienceu je zaista individualna stvar i podjednako lako mogu zamisliti nekoga kome je ovo budućnost televizije kao i one koji misle da je ovo njen sunovrat u neutemeljenu pretenziju čiji je rezultat potpuna nebuloza. Rezultat je negde na sredini ali sa tendencijom da vuče prema nebulozi češće nego što bi trebalo.