SNABBA CASH S01

Jens Lapidus, nekadašnji advokat koji je postao pisac kriminalističkih romana, posle velikog uspeha bioskopske ekranizacije SNABBA CASHa, i izgradnje čitave bioskopske franšize oko nje, uradio je još par serija, da bi se ovom naslovu iznova vratio u seriji.

Serija SNABBA CASH nije ekranizacija romana, ona je inspirisana njime, pre svega tako što razrađuje istu premisu a to je kako bi se poslovni čovek snašao u svetu kriminala ako bi ga gledao kao biznis. Na seriji su kao kreatori pored Lapidusa potpisani scenarista Oskar Soederlund i reditelj Jesper Ganslandt.

Prva sezona od šest epizoda je zaista remek-delo, vrhunski estetizovan povišeni realizam u kom se ubedljivo prepliće ta osnovna ideja koja karakteriše ovaj brend - ta paralela i preplitanje biznisa sa kriminala kao srodnih formi kapitalizma.

Ovog puta žena je u centru priče. Joel Kinnaman je u filmu igrao momka iz srednje klase koji poželi da se družeći se sa kriminalcima oproba kao mozak njihovih operacija i na kraju postaje relativno klasičan gangster kadar stići i uteći. Takvu rolu ovde igra mlada Libanka koja je udovica veoma čuvenog uličnog dilera čiji je brat i dalje veoma bitan u tom poslu. Ona želi da napravi start up, u trenucima krize pozajmljuje novac od devera kog je inače dotle uspešno izbegavala, i vrlo brzo on pokazuje aspiracije prema njenom biznisu, a ona s druge strane upliće prste u njegov.

Serija je propulzivno izvedena u vizuelnom pogledu bukvalno da poludiš. Dizajn je životan ali suptilno glamurozan. Ništa nije urađeno slučajno, i kako padne, a opet sve deluje veoma uverljivo. Glumačka podela je izvanredna i na duže staze održiva.

Ovo je skandinavska televizija najvišeg ranga. Podsetila me je na ono ushićenje kada sam pogledao Espinosinu epizodu SEBASTIAN BERGMANa onomad.

Prvu sezonu serije SNABBA CASH nipošto ne treba propustiti.

CLASS OF '09

CLASS OF '09 je serija koju je Tom Rob Smith napisao za Hulu i od nje sam mnogo očekivao u vreme premijere. Međutim, iako sam tada počeo da gledam, ubrzo sam zastao i sad sam joj se vratio da je dovršim. I moram reći da je me je Smith razočarao, ne samo zbog njegovih bestselera o Lavu Demidovu već i zbog serije LONDON SPY koja je bila izvanredna.

Nažalost, CLASS OF '09 uprkos tome što donosi poneko zanimljivo rešenje, i ima izvanrednu glumačku podelu koju predvode Kate Mara i Brian Tyree Henry, u suštini jako naivna i praktično trećerazredna.

Raspoređena u tri vremenska toka - prošlost kada pitomci upisuju FBI akademiju, sadašnjost kad su već zreli agenti i budućnost 2034. kad su tamo rukovodioci, ona pokušava da ispriča MINORITY REPORT sa tom razlikom što posao precoga radi AI i on se naravno otme kontroli i postane sam sebi svrha umesto da služi pravdi.

Serija MINORITY REPORT je meni bila veoma simpatična, iako nije bila cenjena i ukinuta je posle jedne sezone. Meni je međutim baš dobro funkcionisala kao jedan simpatičan network procedural sa odličnim glumačkom podelom.

Nažalost, CLASS OF '09 ne dobacuje do toga, iako bi na FXu morao imati zadatak da se uklopi i Peak TV domet. Međutim, osim toga što imamo neke sporedne elemente kod likova kojis u malo produbljeniji, ova serija nažalost u svim ključnim elementima deluje kao neki smandrljani network rad, i to ne samo scenaristički već nažalost i vizuelno.

Za svaku uspelu scenu ima nekoliko koje bi imale mesto u nekoj najmanje ambicioznoj network seriji.

Premisa je slaba u pogledu maštovitosti, prevaziđena u svojoj idejnosti, a moram priznati i dosta oskudno realizovana.

Otud Kate Mara i Brian Tyree Henry u svemu ovome deluju baš zalutalo, a čini se da je on svesniji koliko je sve ovo slabo, i da se za razliku od nje bitno manje trudi.

Tom Rob Smith se sada prevashodno bavi televizijom i ovo je njegov prvi istinski promašaj.

AMERICAN PRIMEVAL

Pete Berg i Damon Lindelof su radili mnogo pre ulaska Betty Gilpin u projekte ovog pisca. Pa ipak, ne može se osporiti da je ona donela posebnu dozu ikoničnosti novoj Bergovoj seriji, u kojoj zajedno sa njegovom ikonom Taylorom Kitschem ispisuje veoma bitnu stranicu televizijske vestern istorije.

Preko serije YELLOWSTONE i Sheridan-versea, vestern je ponovo u modi na televiziji, a serija 1883 potekla iz njega, bila je možda i ponajbolji produkt cele te priče. AMERICAN PRIMEVAL odlazi u period dugo pre toga, pre Građanskog rata i abolicije, i bavi se problematikom iz vremena kada je Divlji Zapad zaista bio prostor bezakonja, haosa, nasilja i potpune otimačine. To su oni traperski miljei koji su najbliže mejnstrimu stigli preko naslova kao što su JEREMIAH JOHNSON Sydneya Pollacka i Inarrituov THE REVENANT.

Mark L. Smith koji je pisao REVENANT je i ovde scenarista, međutim primarni pakao dešavanja su ipak ljudi a priroda tu donosi svoj doprinos koliko može.

U saradnji sa direktorom fotografije Jacques Jouffretom s kojim je snimio fenomenalni i izvrsno slikani MILE 22, Berg stvara jedan svet izuzetne tenzičnosti, napetih kompozicija, sa dosta pokrete kamere i hiperkinetičnosti. Ne bi bilo sasvim fer reći da nikada nismo videli ovakav vestern jer su se razni reditelji iskazali u ovom žanru na razne načine, a kao reference padaju naročito na pamet dva naslova sa DiCapriom, međutim, nema sumnje da je Berg ovde ponudio jednu novu kombinaciju svih tih elemenata, i spojio je sa priličnom beskompromisnošću scenarija koji odstupa od navike da je vestern žanr hepienda, ili podele pravde svakom prema zaslugama.

Berg priča svoju priču sa integritetom ali ne izbegava da povremeno izmakne tlo pod nogama gledaocu i iznenadi ponekim rešenjem koje udara u temelje žanra. Ne možemo reći da bitan zahvat te vrste nije uradio i Sheridan u 1883, učinivši je "neobnovljivom" za novu sezonu, ali Berg to čini još češće.

Serija nosi prepoznatljiv postupak i uprkos tome što je reč o vesternu i jednoj eksterijernoj priči, reč je o celini koju odlikuje "zatvorena situacija" Imajući u vidu istovremenu raskoš dešavanja i svedenost sila koje su u igri, Berg uspeva da ne uđe u repeticiju već da neprestano podiže uloge.

Serija je politički provokatina zbog svog prikaza Mormona (kojima ovo nije prvi kontroverzni prikaz u Peak TVu, setimo se BIG LOVE sa HBO) ali naročito njihovog velikama Brighama Younga koga oni slave i dan-danas. Prikaz Mormona u ovoj seriji služi kao bitna spona u značenju sa današnjim trenutkom pokazujući da Amerika jeste zemlja hrabrih doseljenika koji su neverovatno napatili da započnu život tamo, da su im ruke ogrezle u krv Indijanaca i drugih rivala, ali i da su razni vidovi verskog ekstremizma i separatizma duboko u korenima te zajednie, te da ne treba da nas zbunjuje što to iznova živi i danas.

Serija podrazumeva određeno uživanje u onome što se dešava. Ko pogleda prve dve epizode ima jasnu sliku kuda se to kreće i do kraja se neće tu sad uvesti neki bitno novi elementi, ali svakako da prve dve epizode nisu dovoljne da se doživi celina, samo da se upozna njena priroda.

AMERICAN PRIMEVAL je ozbiljan trijumf. Vidim je kao limited series. Teško je kod čoveka koji je vodio FRIDAY NIGHT LIGHTS i postavio LEFTOVERSe izjaviti da mu je ovo najbolja serija koju je snimio, ali svakako jeste na njegovom nivou, urađena je pošteno, režirao je svaku epizodu i pratio ju  je na svakom koraku.

TERMINATOR ZERO

 Od svih Skydanceovih pokušaja da nešto napravi od prava za Terminatora, jedina stvar oja ne samo da je imala smisla, nego je zapravo odlična jeste TERMINATOR ZERO po scenariju Mattsona Tomlina i u režiji Masashija Kudoa.

Mattson Tomlin je bio najavljen već kao scenarista ove seije kada je tri godine ranije napisao i režirao potcenjeni postapokaliptični SF akcijaš MOTHER/ANDROID i u njemu je bio snažan eho TERMINATORa između ostalog, u odnosu na koji je pokazao izuzetno razumevanje i uspeo da izgradi čitav "svet" iz ugla jedne kamerne priče sa dva i po osnovna lika.

TERIMATOR ZERO naizgled ima veći prostor, ali u suštini i u ovoj anime seriji, Mattson Tomlin shvata da je suština ovog serijala bila u porodičnoj drami manjeg broja likova koja se nalazi u centru i da je svako omasovljenje pogrešno.

Sa glavninom dešavanja u Tokiju 1997. godine koji se pomalo razlikuje od sveta koji je zaista postojao te godine jer čip iz kog će nastati Skynet nije uništen, imamo jednu potvrdu da je tragedija iz te godine bila globalna.

Naime, mašine iz budućnosti pojavljuju se da ubiju problematične japanske ličnosti za opstanak Skyneta u tom Tokiju, i ovde imamo decu jednog naučnika koji pravi ezoterični odgovor na Skynet u protagonizmu, dve robotkinje zaštitnice i jednog ubicu poslatog iz budućnosti.

Ono što usledi su manje-više klasične situacije iz ovog serijala, sa jasnim citatima, ali osvežene prvo japanskim miljeom i to para-istorijom koja fetišizuje svojevrsnu alternativnu epohu, a onda i nekom naknadnom pameću, i u dizajnu i u priči koja evocira kasnije iteracije, pre svih THE MATRIX.

Ipak, ono što je ključno jeste da Mattson Tomlin ne radi suštinski "redpilling" Terminatora, već zadržava njegov metal i koroziju, samo pokazujući da zna i da je svestan zajedno sa delom da se u odnosu na Terminatore desilo još nešto tog tipa.

Kada je serija izašla, oko mog rođendana prošle godine, pogledao sam je odmah, ali evo tek sad je ovde stigla na istinu. Gledao sam je tada sa japanskim nahom koji mi je delovao prigodno, da ne kažem prirodno. Tek sam malo podsećajući se na ovu seriju preko IMDB shvatio da je serija imala i prilično All-Star američki dubbing.

Ne znam kakav je rezultat gledanja na engleskom ali ga ne mogu odbaciti kao grešku, pošto je engleski dub jedna bitna anime tradicija.

Od svega što je snimljeno posle TERMINATOR SALVATION, zapravo je jedino TERMINATOR ZERO nešto što ljubitelji i poznavaoci treba da pogledaju.

THE MADNESS

THE MADNESS je serija koju je kreirao Stephen Belber, i reč je o conspiracy trileru sa Colmanom Domingom u glavnoj ulozi, tako da imamo jednu relativno jasnu temu i konvencionalan sadržaj ali se eksperiment odvija sa glavnim glumcem.

Colman Domingo je strašan glumac, i to nije sporno. Sam Levinson ga je izgurao u prvi plan, ali nema sumnje da bi se ovako ili onako on nametnuo. Međutim, ipak ostaje pitanje da li je Colman Domingo objektivno bitno iznad Michaela Beacha koji je takođe sjajan glumac ali nije dovoljno protagnositičan da bude klasičan leading man iako može da nosi bitnu ulogu u celini.

Ovde me Domingo nije skroz ubedio, iako je ponudio zanimljivu ulogu i ne mogu da kažem da je ovo u glumačkom pogledu slab nastup. Naprotiv, mislim da je doneo neku nesumnjivu ranjivost i doprineo je atmosferi serije, no nisam siguran da li bi sve ovo ipak bolje izneo tipičniji i već dokazani leading man.

Scenario je sporadično zanimljiv, i ono što mu je glavni adut jeste to što nikada ne opada. U tom pogledu, THE MADNESS je objasnio šta je televizija seriji poput EMPEROR OF OCEAN PARK, iako je tamo bio Forest Whitaker, recimo, doduše ne u vodećoj glavnoj ulozi.

Ipak, ova serija je u svakom pogledu recimo superirornija, i u suštini ima zanimljiviji zaplet, naročito dok ne krene razrešenje u kom Belber grčevito želi da svoju inovaciju conspiracy miljea i ne uspeva sasvim, ali opet, zaslužuje podršku.

THE MADNESS je imao ambiciju da bude bitnija serija nego što jeste, međutim, daleko je od slabe serije, srećom na putu do veličanstvenosti gde nije stigla, usput nije zaboravila da bude dobra.