SENSE8 S01

Pogledao sam SENSE8, ulazak Wachowskih na televiziju preko streaming servisa Netflix. U saradnji sa iskusnim televizijskim vukom J. Michael Straczynskim napravili su dvanaestodelnu prvu sezonu od pet planiranih, ali su uspeli da se spasu od rizika da u inicijalnoj sezoni ostanu potpuno nedorečeni što se dešavalo nekim HBO serijama poput LUCK. Ne želim da naslutim bilo kakvo ukidanje serije SENSE8, naprotiv, u svemu ovome sam prilično uživao, ali prilično je važno da se gledaoci ne osete prevareno posle gledanja prve sezone.

To se neće desiti. Štaviše, gledaoci su se mnogo više mogli osetiti prevareno posle gledanja filma JUPITER ASCENDING. Taj film je izgledao kao nešto što su radili autori bez ikakvog angažmana i prisustva u stvaralačkom procesu, dočim u SENSE8 imamo obrdnut slučaj, Wachowske koji tuku iz svih oružja.

U tom pogledu, možemo prepoznati i neke opšte tendencije njihovih trenutinih interesovanja. Očigledno je da ih forme na koje je referisao JUPITER uopšte ne zanimaju. Ova serija je na liniji CLOUD ATLASa, a možda i još više Mitchelovog najsvežijeg romana BONE CLOCKS. Priča ima osam protagonista povezanih nekim telepatskim vezama koje bi mogle biti prethodna ili buduća karika u evoluciji i progonjeni su od strane zle organizacije koja je moćna i želi da ih eradicira.

Magijaški dvoboj kojim se bavi Mitchell u BONE CLOCKSu umnogome je drugačiji od ovoga čime se bave Wachowski, ali koncepti su približni. Za početak dobrodošao je povratak sočne melodrame koja dobacuje sve do sapunske opere u spoju sa visokooktanskom akcijom u kojoj se ne preza ni od ozbiljnih intervencija na protivnikovom telu, i u tom pogledu SENSE8 nije nekakvo slowmoversko foliranje kakvo bi nam mogao napakovati AMC.

Serija sve vreme ima tempo filma, a Wachowski i dalje imaju nerv kako da nas zadovolje, recimo Doona Bae, korejska superzvezda, igra poslovnu ženu koja u seulskim noćima svoju frustraciju radnim mestom prazni u oktagonu i sl.

Pored dara da izaberu zanimljive ljude i događaje, Wachowski se dosta bave i onim što njih zanima, a naročito Lanu, tako da je SENSE8 neuobičajeno opterećen LBGT motivima, sa akcentom na L, G i T, a vrlo malo B. SENSE8 je po intenzitetu LGBT naboja verovatno najintenzivnija serija koju ja znam, a da nije namenjena isključivo LGBT publici.

Wachowski stavljaju toliki akcenat na LGBT teme, odnose i prikaze seksualnih činova da mi se čini kako SENSE8 ima vrlo male šanse da se prodaje na mejnstrim televizijama u mnogim zemljama. Teško je da će posle Netflixa, SENSE8 moći da se vidi na HRTu ili tako nekoj terestrijalnoj televiziji, ili javnom servisu. U tom pogledu, SENSE8 je svesno suzio prostor za komercijalnu eksploataciju, i to će predstavljati teškoću jer je ova serija snimana u Americi, Meksiku, Nemačkoj, Islandu, Keniji, Indiji i Južnoj Koreji sigurno bila vrlo skupa za realizaciju a u osnovi reč je o akcionom SFu koji bi po definiciji trebalo da ima potencijal za dugotrajnu eksploataciju na televizijama.

U odnosu na SENSE8, sočni BOUND deluje kao dečja igra.

Opseg arca koji su osmislili Wachowski i Straczynski je širok i u prvoj sezoni dolazi do rvog “ujedinjenja” glavnih junaka i sticanja svesti da preko svojih telepatskih i “empatijskih” veza oni mogu da deluju zajedno. Ipak, sasvim je sigurno da Wachowski i Straczynski imaju ozbiljne planove sa daljim razrađivanjem ove postavke što istovremeno deluje i ohrabrujuće i zastrašujuće.

S jedne strane, Straczynski je imao uspeha sa dugo utemeljivanim narativima, dočim su Wachowski podbacili kada su u svojim nastavcima počeli da razrađuju Matrix. Međutim, bitka kojom se zaključuje SENSE8 ipak je manja od one iz koje vaskrsne Neo (iako nije mala i moćno je realizovana na islandskim lokacijama).

U toku gledanja serije, pojedine situacije deluju repetitivno, ima određenih faza u kojima bi se očekivalo od junaka da se ranije “osveste”, naročito jer pored osam “izabranih” postoji i Morpheus kog igra Naveen Andrews. Međutim, za standarde serije ovo nije pitanje repetitvnosti. Naime, ona je vidljiva zbog toga što Wachowski u svojoj seriji primenjuju filmsku dramaturgiju. Na ekranu su junaci sa kojima se gledalac identifikuje ali sa čijim dilemama nema onu interakciju kakva postoji u najuspešnijim serijama. Sama filmska dramaturgija iziskuje bržu transformaciju junaka. Otud taj utisak da likovi u pojedinim situacijama tapkaju u mestu.

Zanimljivo je da u poslednje vreme baš na Netflixu serije sve češće pate od te “filmske” dramaturgije u kojoj gledalac ne uspeva da dovoljno penetrira narativ i uključi se u “odlučivanje" likova.

Međutim, čak i kada naiđu takve deonice, SENSE8 to nadoknađuje svojim film lookom za koji su pored Wachowskih bili zaduženi Tom Tykwer koji je radio scene u Berlinu i Najrobiju, Don Glass koji je recimo radio Seul i James McTeigue koji je snimao London. Štaviše, uz Wachowske, možemo reći da neke od najboljih akcionih scena spadaju baš u deonice koje je snimao Tykwer.

Inače direktor fotogarfije na seriji je ugledni John Toll, i to je nešto što se retko sreće čak i danas kada je televizija dostigla ovako visok produkcioni nivo.

I da, imajte na umu, Jamie Clayton je STVARNO transgender, nije propaganda!