UCHO NO SENSHI

UCHO NO SENSHI je japanska anime serija nastala po romanu Roberta Heinleina STARSHIP TROOPERS. Serija je izašla 1988. i na njoj je ispisana posveta Heinleinu koji je te godine preminuo. Ne znam da li je imao priliku da je vidi u toku rada, ali svakako da bi ovom serijom bio zadovoljniji od Verhoevenovog filma.

Naime, serija koju rediteljski potpisuje Tetsuro Amino je šestodelna ekranizacija romana u veoma čistom akciono-melodramskom ključu, sa visokom dozom "ozbiljnosti" koja u nekom smislu čak i prelazi tipičan ton anime tog vremena.

Ovde ima malo tog barracks movie humora, ali nema nikakve satire, humor je sveden na prikazivanje ljudskih osobina glavnih junaka kako bi se publika sa njima direktnije identifikovala.

U tom smislu, Heinleinova hipertrofirana vizija militarističke dužnosti ponegde probije više kao stripovski kvalitet junaka nego kao materijal koji se može kritikovati ili kao materijal koji išta kritikuje.

U tom pogledu, može se reći da je ova adaptacija izvedena ne samo sa punom ozbiljnošću već i sa visokom ambicijom da u nekim aspektima prevaziđe tipične pustolovne anime o galaktičnim ratovima, kao i sa željom da u skladu sa moćima estetizuje prikaze unutrašnjeg života junaka.

Rezultat je respektabilan iako ne u potpunosti uspešan jer šest epizoda od 25 minuta ipak nisu dovoljne da obuhvate sve ove pokušaje.

PULSE S01

Medicinski procedural koji je obeležio ovu televizijsku sezonu je naravno THE PITT u produkciji Johna Wellsa, ali PULSE sa Netflixa, uprkos tome što je dobio nezasluženo loše kritike, uspeo je da zauzme svoje mesto.

Naravno, ne mogu se porediti PITT i PULSE jer je Wells izveo i tehniku i ljudstvo, u pokušaju da napravi ER novog doba. Čak je dobio i tužbu Crichtonove udovice.

Ipak, što se mene tiče, ni Carlton Cuse, veteran televizijske produkcije svoje vrste, nije lenčario.

Okupio je izvrsnu glumačku ekipu koja je - što se mene tiče - sabrala protagoniste meni veoma dragih a potcenjenih serija, tu je Willa Fitzgerald iz DARE ME, zatim Colin Woodell iz CONTINENTALa i Jack Bannon iz PENNYWORTHa. Plus, tu je Jessica Rothe koju cenim sa filma. Znači, ekipa je po mom ukusu, i ima jedan kvalitet, nezavisno od igranja u meni dragim ali ne toliko uspešnim serijama - naprosto, nije raubovana.

Sve ovo su glumci sa iskustvom ali i sa itekako još svežine da budu neki novi ljudi u nekoj novoj seriji.

PULSE je išao tragom ranijih radova ovih glumaca i izašao je u senci globalne senzacije serije ADOLESCENCE. Za razliku od raznih izvedbenih kerefeka u ADOLESCENCE, PULSE je šljakerska serija u kojoj svaki dinar mora da se zaradi, sapunica se penuša, studijski set se nemilice raubuje i prosto ovo je network televizija u svom najboljem i srećom ne i najpohlepnijem izdanju.

Strimer je bio zadovoljan sa deset epizoda i serija je to uspela da izdrži. Carlton Cuse je padrino a Zoe Robyn je kreatorka i svi elementi su ti. Imamo melodramu među junacima, imamo glavnog lika sa tajnom, imamo sukob, imamo dileme od emotivnih do etičkih, imamo pacijente na kojima lekari dokažu stručnost ali imamo i ona s kojima steknu traumu za ceo život.

Naprosto, sve je tu.

Uveren sam da će se PULSE nadalje snimati, a prva sezona je pružila održiv koncept.

LAID S01

U određenom smislu možemo reći da je serija LAID u kojoj je Abe Forsythe igrao jednu od glavnih uloga i režirao je u drugoj sezoni, zapravo anticipirala njegovu seriju WOLF LIKE ME. Doduše, i sama serija LAID je imala američki rimejk tako da nije ostala zapostavljena kao format, međutim, WOLF LIKE ME je zapravo vrlo slična stvar - imamo junakinju sa kojom je prosto opasno biti u ljubavnom odnosu, u WOLFu jer je vukodlak a u LAID zato što nosi neko prokletstvo usled kog svi koji su imali seksualne odnose sa njom umiru.

LAID je bila svojevrsni rasadnik talenata. Ne samo da je rimejkovana za američko tržište već je i Abe Forsythe izgradio ozbiljnu rediteljsku karijeru, a potpisnik prve sezone Trent O'Donnell je uspeo da se preseli u Ameriku i postane go-to guy Jakea Johnsona.

Ipak, ključna je svakako Alison Bell koja sa izuzetnim smislom za komičnu situaciju igra glavnu junakinju, jednu potpuno običnu mladu ženu čiji ljubavni život rezultira masakrom, i na kraju postaje svačija briga, bilo da je reč o njenim važnim vezama bilo da se radi o nekim najkraćim seksualnim avanturama.

Sve je izuzetno vešto postavljeno, njeno radno mesto, prijatelji, aktivni romantični život, scenaristički su osmišljeni i potentni za izvedbu a Trent O'Donnell takve penale sa ovakvom podelom naprosto ne promašuje.

Sezona ima šest epizoda, onoliko koliko materijal može da izdrži i bez pohlepe postignut je izvanredan rezultat. 

ROBOCOP

Animirana serija ROBOCOP iz 1988. godine je po ekipi vrlo tipična američka serija tog vremena u kojoj se neka igrana franšiza prilagođava animaciji, malo joj se vade zubi da bi i dečja publika mogla da gleda ali se zadržava izvesni edge koji i dalje podseća na izvornik.

U tom smislu, ROBOCOP animirana serija eliminiše satiru, i uprkos tome što u njoj ima ponešto humora i tipične ironije prema autoritetima, kreće se onom "uozbiljenom" akcionijom vizijom Robocopa koja će kasnije krasiti iteracije u izvedbi Franka Millera.

U tom smislu, animirani ROBOCOP iz 1988. pored prekaljene ekipe animatora koji su od tada do danas radili razne stvari ovog tipa poput animiranih serija po stripovima i sl. okuplja i respektabilnu stripovsku ekipu. Jedan od scenarista je Marv Wolfman lično, a story editor na nivou cele serije je Stan Lee.

Stil animacije je televizijski ali solidan, sa dizajnom koji je maštovit i stripovski, i negativcima koji tek povremeno odlaze put nekog goofinessa.

Otud, nisam imao razloga da izuzetno ne uživam u većini epizoda, i za samo par njih mogu reći da su otišle ispod nivoa u ovoj dvanaestodelnoj seriji.

ROBOCOP

Televizijska serija ROBOCOP iz 1994. godine zaslužuje mnogo veće poštovanje od onog koje dobija.

Uprkos ugledu Franka Millera koji on ima u svetu stripa i činjenici da je putem ovog Verhoevenovog dela on ušao i na film, njegovi scenaristički projekti nisu dobacili do prvog filma, u slučaju drugog dela a potom su ga na duže i ukopali, u slučaju trećeg.

Međutim, serija se nadovezala na nesmimljeni scenario koji su napisali autori prvog filma Ed Neumeier i Michael Miner.

I ne samo to, serija se nadovezala na jaku i anarhičnu satiru koju su oni gajili. Nezavisno od toga što je samo prva jednočasovna epizoda - negde deljena na dva dela, jedina koju su njih dvojica pisali, cela serija potom ima taj pre svega satirični ton.

I STARSHIP TROOPERS nastavci koje je radio Neumeier imaju su tu jaku satiričnu dimenziju, i na osnovu nje nadoknađivali činjenicu da nemaju uslove za spektakularne Verhoevenove inscenacije jer nema ni onog budžeta ni njegove veštine.

U ovoj seriji je primenjen sličan recept. Prva epizoda, ili dve, postavljaju karakter serije. Ona je satirična, veoma subverzivna prema društvenim odnosima kojima se izruguje kroz prikad budućnosti koji je - jelte - karikirana sadašnjost, i u tom pogledu, teško je danas zamisliti nešto sa takvom dozom bezobrazluka a da u osnovi ipak jeste cop show, sa robotom u glavnoj ulozi.

Dakle, sve ono što je krasilo prvi film, Neumeier i Miner su pojačali, a onda su ih ostali scenaristi ispratili.

Akcija je rudimentarna ali izvedena sa puno srca, Serija nema bitna presecanja sa filmom u pogledu glumačke podele ali je izuzetno dobro odigrana i ima gostujučih rola nekih glumaca koji će kasnije postati poznati.

Otud, ROBOCOP serija je ne samo dostojanstven produžetak prvog filma već je na neki način, čak i bezobraznija jer gazi satiru a nema načina da to nadoknadi produkciju kroz blokbaster akciju, već se zadržava na lepo urađenoj televizijskoj.

Nisam siguran koliko današnja publika ima strpljenja za izučavanje ove serije starije od trideset godina, ali ko voli prvog ROBOCOPa, ne bi trebalo da je ne pogleda.

GANGS OF LONDON S03

U trećoj sezoni GANGS OF LONDON Sean Wallace biva ubijen do tačke da nema retconovanja i moram priznati, Joe Cole je bio veliki adut serije i ona bez njega kao živog junaka, iako ga se tehnički nije odrekla kroz flešbekove, nije ista serija.

Andrew Koji je pojačanje ali bih rekao da je mogao biti jače iskorišćen.

Elem, ključevi treće sezone dati su u ruke južnokorejskog reditelja Hong Sun Kima, on režira veći deo serije i donosi jedan nivo koji smo videli i u prve dve sezone. Nema mnogo antologijskih scena na nivou šeste epizode prve sezone, ali u redu, i dalje je ovo prilika da se na malom ekranu vidi vrhunska akcija.

Međutim, kako je ekipa desetkovana, čini se kao da se serija skupila, zgrčila, i treća sezona pokazuje malo onaj zamor koji imaju serije kad ubiju bitne junake a to ne uspeju da kompenzuju.

Ne zaslužuje ova serija da se od nje dignu ruke, ako imamo u vidu radikalnu čistku likova, nije bilo ni lako biti bolji od ovoga, tako, hajde da sumiramo - urađeno je šta je moglo. 

GANGS OF LONDON S02

GANGS OF LONDON u svojoj drugoj sezoni postaje nešto jednostavniji u svojim intriganma i, barem meni, jasniji za praćenje. Uprkos tome što ima jumping the shark momenat sa povratkom Seana iz mrtvih, i samim tim Joe Colea kao najjačeg glumačkog aduta serije, storyline sa gruzijskim kriminalcem Kobom koji izbacuje londonske ekipe iz balansa, u dogovoru sa sinom starog barona koji se vratio iz mrtvih, nudi dosta jasnu celinu, i ispraćen je sa po jednom izuzetnom akcionom sekvencom po epizodi i veoma lepo estetizovanim pristupom stvarima.

Posebno mi je drago što je dve epizode režirao Nima Nourizadeh, od kojih je jedna relativno rutinska ali je druga bogami upečatljiva. U ovoj sezoni nema Evansovih epizoda, ali itekako ima šta da se vidi, možda nijednom kao u šestoj prve sezone, ali to je na kraju krajeva samo detalj.

RESCUE HI-SURF S01

RESCUE HI-SURF je serija čija je sudbina neizvesna u ovom trenutku jer ne zna se da li će biti obnovljena za drugu sezonu. Paradoksalno, taj vanestetski, zapravo čisto poslovni element, umnogome utiče na utisak o njoj.

U izvesnom smislu, RESCUE HI-SURF je serija kojoj će obnavljanje za drugu sezonu biti cilj koji opravdava sredstvo. Uprkos tome što iza nje stoji John Wells koji je kao kreator i producent zapravo dodao jedan potpuno novi sloj proceduralu i doveo serije iz hitne pomoći, vatrogasne službe i uniformisane policije na najviši zamislivi nivo, ova serija nije na tom najvišem nivou.

Odnosno, možda i jeste ako uzmemo BAYWATCH kao merilo dometa serija o spasiocima sa plaže. Da, u odnosu na nju, Wells sa kreatorom serije Mattom Kesterom podiže nivo. Međutim, koliko vidim nije uspeo da ostavi duboki pop kulturni trag.

Čini se da je ovu seriju Wells koncipirao kao svoj B-projekat iako je kreator Matt Kester, inače po struci istoričar sa Havaja, i čovek kome je dao puno poverenje da vodi radi na završnoj sezoni ANIMAL KINGDOMa a ovaj mu je uzvratio izuzetno urađenim poslom. Matt Kester je dakle daleko od B-lika, ali serija jeste koncipirana kao showcase za podelu u kojoj se pojavljuje i to vrlo marginalno samo jedan pripadnik Wellsove ekipe - Shawn Hatosy, ostalo su sve ili nova ili prekaljena TV imena iz "manje bitnih produkcija" što pokazuje da je ideja bila da serija stvori zvezde i da koncept bude na prvom mestu.

A koncept je u suštini ipak limitiran raznovrsnim ali na kraju krajeva ipak jednoličnim stvarima koje ljude mogu zadesiti na plaži.

Kada se tome doda da je Kester dosta generički postavio likove i njihove odnose, zapravo je iznenađujuće koliko RESCUE HI-SURF dobro funkcioniše i kako uspeva da nam proda već dosta istrošene stvari.

Ova serija ima taj secondary viewing element. Ona nije u stanju da u potpunosti zaokupi pažnju gledaoca kao najbolje serije Johna Wellsa, i ima taj vajb usputnog gledanja sa Netflixa. Opet, nema taj strimerski kvalitet metanarativa, ona je unutar same epizode epizodična, a na nivou epizoda još i više zaokružena, samim tim ne vapi za bindžovanjem.

Otud, ovo nije prime John Wells, nije televizija u najboljem izdanju ni u jednom formatu ali je u suštini bolja nego što bi takva kakve je trebalo da bude.

Ako bude druga sezona, znači da ili Wells ima veliku moć ili da je posao dobro obavljen. Ako je ne bude, biće to serija koja se ugasila jer nije bila dovoljno dobra.

AGENT HAMILTON S02

U drugoj sezoni serije AGENT HAMILTON, umesto slučaja koji se prostire kroz ceo ciklus, imamo nekoliko manjih koji zauzimaju po dve epizode i ima nekih labavih veza među njima.

Rezultat je serija koja se prati sa većom radoznalošću nego prva ali je isto tako formalno malo nejasna jer sttuktura serije do sada nije bila case of the week, a nije ni ovde gde to u suštini jeste (Britanci gaje format sa dve epizode po slučaju).

Otud, fundamentalno uprkos nekim unapređenjima ipak je ova sezona odraz kreativne dezorijentacije.