PUBLIC MORALS

PUBLIC MORALS je serija iz 2015. koju je kreirao i režirao Edward Burns kog smo kao autora zavoleli u njegovim indie melodramama iz irskog miljea. Otud, u formatu krimića smeštenog u epohu snašao se iznenađujuće dobro, donoseći iz svog kanonskog rada solidan rad s glumcima i zanimljive porodične dinamike među junacima.

PUBLIC MORALS je priča o odeljenju za poroke u Njujorku 1967. godine. Kako šef odeljenja kaže, "porocima ne može da se bavi policija već sveštenstvo", pa je samim tim ova jedinica sačinjena od detektiva koji pre svega kanališu ilegalnu kocku, prostituciju, pionirske pokušaje gej klubova i sl.

Međutim, kada sin eminentnog irskog patrijarha podzemlja krene da ubija konkurenciju da i u ovu industriju grešnih zadovoljstva unosi suvišno nasilje, detektivi stupaju u ozbiljnu akciju, zajedno sa drugim činiocima podzemlja ne bili li ponovo uspostavili ravnotežu.

Burns uspeva da izgradi jednu propulzivnu celinu, dijalozi se plasiraju brzo u skladu sa epohom, pa možda čak i koju deceniju ranije, nasilje je iznenađujuće i efektno, žene su fatalne, muškarci su naivni, i fino se prožimaju tropey žanrovska rešenja sa revizionizmom, odnosno prilagođavanjem žanrovskih konvencija savremenom dobu.

PUBLIC MORALS nije CRIME STORY jer ipak nema tu širinu zahvata svojstvenu romanu, međutim, kao jedna fokusirana, nepretenciozna a zapravo dosta uspela serija uspeva da postigne sličan efekat.

U suštini PUBLIC MORALS izašao je u isto vreme kad je na istom kanalu išao i MOB CITY Franka Darabonta, u kom je Burns igrao Bugsy Siegela. Za razliku od MOB CITYja koji je ostao muzejska ukrućena serija sa sjajnom podelom, PUBLIC MORALS je pokazao snažne znake života. Ipak, nije dobio drugu sezonu ali njegov DNK se danas i dalje javlja, recimo u MGMovoj GODFATHER OF HARLEM.

Otud, ni sa samo jednom sezonom, PUBLIC MORALS nije slepo crevo američkog televizijskog krimića.

BERGERAC S01

Jim Bergerac je bio jedan od najdugovečnijih BBCjevih televizijskih detektiva osamdesetih. Gledao sam samo par epizoda ove serije kao kompletista Martina Campbella, ali ne mogu reći da sam je ispratio u celosti ili pak uzeo referentan uzorak.

Po onome što sam video, reč je o dosta konvencionalnoj britanskoj 80s postavci gde je inovacija to što Bergerac operiše na Jersey Islandu, dakle milje je specifičan i reč je o relativno izolovanoj zajednici.

Posle emitovanja BERGERACa, opstao je izvesni kult te serije u Britaniji pa je pre nekoliko godina snimljen film MINDHORN koji je parodija na BERGERAC, ko ume da prepozna, i zapravo celovečernja verzija skeča u kom se on ismeva. E sad, ako vam bilo šta od ovoga nešto znači onda imate neki ulog u rimejku koji je sada izašao, ako vam ne znači ništa, onda će vam rimejk biti praktično skroz nova stvar.

U tom smislu, rimejk je nastao van BBC za jednog od manjih strimera Brit-drame ali sa jednom vrlo ozbiljnom ekipom. Epizode su režirali Colm McCarthy i Sean Spencer, prvoklasni reditelji, a kreator je Toby Whithouse, scenarista koji drži neki nivo uvek, iako možda ne spada u sam vrh vrhova britanske scene.

Damien Moloney u glavnoj ulozi je takođe vrlo zanimljiva faca i deluje potentno da uvede rimejk BERGERACa u održiv višesezonski ciklus.

Otud je šteta što serija, uprkos uglednim scenarističkim i rediteljskim imenima deluje trećerazredno u tim najvažnijim aspektima. Činjenica da je recimo Colm McCarthy reditelj pred kojim stojim mirno posle GIRL WITH ALL THE GIFTS nije mnogo pomogla da sve deluje prazno u svakom aspektu izvedbe, i da se zaista oseća odsustvo one "dorađenosti" koje nose BBC ili C4 produkcije. Ako kome nije jasan uticaj produkcije na završni ishod, može pogledati ovu seriju i shvatiće na koji način ona doprinosi, i kako ipak kreativci nisu dovoljni, koliko god da su velika imena.

Serija u prvoj sezoni ima šest epizoda i bavi se jednim slučajem koji je mlak, nezanimljiv i iskreno u svakoj epizodi sam morao malo da se podsetim šta se zapravo istražuje. Tome doprinosi i iscrpljivanje u objašnjavanju Bergeracovog origina. U originalu on je bio razveden, ovde je udovac, a ulogu žene koja mu zvoca preuzima tašta koju igra Zoe Wanamaker.

Ukupno uzev, BERGERAC ima dobrog glavnog glumca oko kog se može graditi serija i to je presudno. Međutim, ova prva sezona sama po sebi nije na nivou i ne može da konkuriše mejnstrim britanskim produkcijama.

Isto tako, nova serija se odmakla od case of the week duha origonala i sad ima season long case što je verovatno ustupak binge eri, no ovog puta nema slučaj koji zavređuje toliku minutažu.

Videćemo šta će se dalje dešavati sa ovom serijom.

THE RIGHT STUFF

Možemo da polemišemo da li je THE RIGHT STUFF Philipa Kaufmana najbolji film u istoriji na temu astronauta, ali teško da možemo voditi bilo kakav dijalog na tu temu bez pominjanja tog naslova.

Ako imamo to u vidu, odluka da se ekranizuje knjiga Toma Wolfea po kojoj je Kaufman snimio svoje remek-delo, i najbolji film o astronautima ikada, deluje potpuno suludo i suvišno.

Ako tome dodamo da je ta ekranizacija u formi serije, u redu, možemo reći da je reč o transformaciji forme, o drugom prilazu problemu. Ali, u istoriji televizije pak imamo FROM THE EARTH TO THE MOON, to toliko kapitalno televizijsko ostvarenje, oko kog biće i da nema dileme da je reč o najvećoj seriji o astronautima ikada, ako je oko Kaufmana još i bilo.

Dakle, THE RIGHT STUFF izlazi u trenutku kada je FOR ALL MANKIND još pržila s punim pogonom, i uprkos tome što ovo nije istinita priča, jeste zapravo hronika puta u svemir samo u alternativnoj istoriji.

THE RIGHT STUFF kao serija s toga nema šta da traži na gridu bilo koga sem hardkor kompletiste poput mene, ali isto tako, na kraju dana ispostavlja se kao jedan korov sa kojim se teško izlazi na kraj, i kao jedna old school network serija koja zna šta da radi i pritom ne pokušava da evocira uspomenu na svoje moćne konkurente.

THE RIGHT STUFF nema problem s tim da je ovi navedeni teškaši išutiraju u čošak, ali i dalje nekako nalazi svoje mesto nudeći baš one vrednosti network televizije - tempo, sažetost, sugestivnost, utisak da nešto jeste spektakularnije nego što zaista jeste, sve u svemu one old school kvalitete.

To je i dalje ne čini materijalom koji zanima ikoga sem navedene hardkor kompletiste, ali to na kraju krajeva nije ni važno. Nije loše da svaki strimer ima svoju verziju ove antologijske priče o putu u kosmos.