Netflix nije mnogo pogrešio kad je razmatrao Tarika Saleha da režira seriju HELIKOPTERANET ali konačni izbor da sve kreativno upriliči Espinosa doktor Daniel bio je više od punog pogotka.
Ne samo da je Espinosinim dolaskom dobio jednu istinitu priču koja je realizovana na način koji će odjeknuti svuda, nego je u šestoj epizodi koju je on svojeručno radio dobio jednu od pojedinačno najbolje napravljenih televizijskih epizoda u 2024. godini.
Televizija se ne smatra rediteljskim medijem mada je naravno bitno ko režira i retko kada proizvodi artefakte kod kojih je režija presudna, međutim, šesta epizoda ove serije koja traje 38 minuta i stvara utisak da je pljačka snimljena iz jednog kadra je nešto najimpresivnije na temu čistog suspensea snimljeno poslednjih godina. U toj epizodi, serija iskoračuje u nešto više od uzbudljive kriminalističke priče nastale po istinitim događajima.
Daniel Espinosa je dugo povezan sa ovom pričom jer lično poznaje njene protagoniste. Sve ovo je zamalo dobilo i holivudsku inkarnaciju sa Jakeom Gyllenhaalom u glavnoj ulozi a i knjiga Jonasa Bonniera je nastala uz njegovo učešće. Bonnierova knjiga se vodi kao roman jer su počinioci u svojim sveodčanstima tražili da se neke stvari izbegnu jer na suđenju nisu identifikovani svi učesnici akcije, a mi ovde ipak imamo sliku o tome ko je šta radio iako nije osuđen.
Dakle, imamo zanimljiv slučaj - sud nije uspeo da utvrdi nepobitan, ubedljiv, životan tok izvršenja krivičnog dela i puno činjenično stanje - međutim, serija nam nudi sliku toga, i samim tim se mora deklarisati kao delimična fikcija.
Ovo je zanimljiv pravno-kreativni problem prilikom realizacije projekata koji su bazirani na zamršenim kriminalističkim slučajevima koji nisu dobili kompletan sudski epilog.
Ronnie Sandahl i Daniel Espinosa su kreirali seriju. Sandahl kao scenarista a Espinosa doktor Daniel kao reditelj, i lično je zasukao rukava na prvoj, drugoj i šestoj epizodi.
HELIKOPTERTANET je priča o briljantno zamišljenoj i solidno izvedenoj pljački trezora u kom je skladištena gotovina i prebrojavan pazar određenim danima. U saradnji ostataka nekada moćne jugomafije sa lokalnim bliskoistočnim faktorom, nastaje plan da se uz pomoć helikoptera upadne s krova i uzme keš.
Plan počinje da se kruni kada srpska policija locira penzionisanog vojnog pilota Vojske Srbije koji pregovara sa poznatim švedskim kriminalcem srpskog porekla, tako da policija zadužuje inspektorku našeg porekla da radi tu ekipu, međutim, uprkos tome što je delo praktično najavljeno, policija ne uspeva da nadmudri počinioce.
Sama priča je uzbudljiva na više nivoa. Espinosa i Sandahl ne izbegavaju klasične elemente naturalističke melodrame gde momci prosto nemaju mira ni kada odluče da se "smire" i uđu u legalne tokove, svoj loot troše na neke neuspele šeme lakog a legalnog bogaćenja i na kraju moraju da se vrate na teren, tamo gde se istinski osećaju živima.
Ovde imamo određene socijalne okolnosti koje motivišu momke iz dijaspore da budu lopovi, ali ima tu i Šveđana kojima prosto treba novac jer su nabijeni na kokain ili su prosto zavisnici od adrenalina, i svi zajedno na kraju krajeva ipak prosto ne uspevaju da se izbore sa svojim demonima, osim kroz praktikovanje napetih i nelegalnih aktivnosti.
Espinosa poznaje jouissance bavljenja kriminalom, i kod njega pored socijalnih motiva uvek postoji i taj jedan đavo koji čačka junake da u tome potraže spas.
Glumačka podela je izuzetna, nama su posebno zanimljivi Iskra Kostić i Dejan Milačić, glumci iz dijaspore koji su ponovo pokazali da se srpski krimići najbolje snimaju u Skandinaviji, kad ih režiraju reditelji školovani u Danskoj i kad ih igraju glumci odande. Nadam se da će posle ovoga postati interesantni i našim autorima.
Zatim, jako zanimljiva faca je i tvrdi tip sa ulice kog je Espinosa inicirao u glumu - Mahmut Suvakci, koji daje jednu emotivnu, autentičnu i sirovu ulogu kao glavni fokalizator preko kog ulazimo u ceo ovaj milje.
Skandinavci svih ovih godina već predstavljaju jedan dobro poznat standard u žanru krimića, i Netflix je umnogome postao nosilac njihovih poduhvata, tako da HELIKOPTERANET nije sad nešto potpuno neočekivano za to podneblje, naprotiv.
No, ovde definitivno imamo jedan holivudski nivo izvedbe i komunikativnosti spojen sa željom da se dosegnu autentičnost i ceo taj multikulturalni aspekt koji se malo gde može naći kao tamo.
Skandinavci nisu neskloni ekstravagantnim pljačkama, setimo se slučaja prikazanog u filmu NOKAS koji je takođe režirao tamošnji profesionalac sa holivudskim iskustvom. Ipak, HELIKOPTERANET je po mnogo čemu klasa za sebe.
