SUGAR S01

Serija SUGAR je impresivna na mnogo nivoa.

Međutim, ako bismo izdvojili jedan koji je ključni onda je to svakako činjenica da je u njoj kreator i većinski scenarista Mark Protosevich uspeo da u televizijskoj formi unese nov smisao filmu kao mediju.

U određenom smislu, možemo da kažemo kako je serija SUGAR zapravo priča o tome da su filmovi u stvari najznačajnija kulturna baština čovečanstva, ne samo kao riznica zapleta i sudbina raznih junaka, već kao sada već duboko utemeljena mitska i vrednosna matrica koja se može koristiti kao uzor.

Preokret koji dolazi u šestoj od osam epizoda, smatra se predmetom kontroverze jer ga je deo kritike percipirao kao nešto ili suvišno ili zanimljivo, ali relativno kasno u odnosu na razvoj priče. U mom tumačenju, ovo je formalno valjano izveden preokret - logičan je i neočekivan, mada nije neočekivan u pogledu suštine koliko u samom izboru šta će biti njegova forma.

Međutim, taj preokret je zapravo uspeo da celoj seriji pruži još jedan idejni sloj, ali isto tako i da njenoj osnovnoj ideji - ovoj o filmu kao civilizacijskom temelju - da neku vrstu logičnog razjašnjenja.

Sama serija bi se mogla definisati kao klasicistički noir u kom ima veoma klasično postavljenog privatnog detektiva, bez prošlosti, opterećenog bolešću nejasnog porekla - premda je jasno da je reč o nečemu s nervima i verovatno autoimunom, dakle iz njega samog, kog zamršeni slučaj nestanka mlade devojke podstiče da kroz tu potragu razreši traumu nestanka svoje sestre.

Taj detektiv je poliglota i filmofil koji sam priznaje da nedovoljno poznaje ljude pa događaje kao i ličnosti percipira iz iskustva gledanja filmova.

On, poučen filmom kreće da rešava slučaj koji se dešava iza scene, u koji je upletena jedna moćna holivudska kuća, sa svojim alfa-patrijarhom i na razne načine degenerisanim potomcima.

Serija obiluje simbolikom, junaka oblikovanog nečim sa ekrana koji ulazi iza scene, sve to je dato u formi detektivskog slučaja i pitanje je samo koliko će on duboko uspeti da zađe i koliki će deo svog sveta uspeti tom prilikom da rasvetli.

Seriju je postavio Fernando Meirelles, brazilski reditelj koji verovatno nije uspeo da na velikom ekranu postigne onu slavu koja mu je delovala nadohvat ruke, a drugi reditelj je Adam Arkin, Alanov sin. Veoma je zanimljiv taj nepo aspekt priče gde ima Fernanda čiji je sin Quico veoma uspešan brazilski sineasta u usponu - možda čak i zanimljiviji od oca na duže staze, i imamo Adama kao Alanovog sina koji uprkos brojnim kvalitetima i velikom uspehu na televiziji, ipak nije izašao iz očeve senke.

Ovde njih dvojica obrađuju temu filmadžijske porodice, junaka formiranog filmom u realnosti koja je veoma ubedljiva, skoro naturalistička u pojedinim aspektima, i sam njihov angažman je veoma meta.

Meirelles je majstor grčevitog i grozničavog pristupa, i on gradi vizuelnost ove serije kroz kombinaciju igranog materijala sa glumcima i inserata iz klasičnog noira koji su u funkciji fleševa junaka i evokacije bitnih lekcija koje je naučio o ljudima. Ipak, ovo se nikada ne pretvara u vic i ne postaje DEAD MEN DON'T WEAR PLAID, pa čak ni jednostavan meta detalj da se u seriji pominje film LA CONFIDENTIAL i da istovremeno u njoj igra James Cromwell ne smeta. Štaviše, deluje da je film pomenut kako bi se pitanje Cromwella skinulo sa dnevnog reda.

U određenom smislu, Protosevich ovde uvezuje nekoliko svojih tema kojima se bavio u naslovima kao što je THE CELL ili OLDBOY, i daje im novu dimenziju. Sve to radi sa integritetom kakav se retko sreće.

U pogledu tog integirteta, reklo bi se da su Protosevich i Meirelles uspeli da zaštite SUGAR u najvećoj mogućoj meri, usput stvarajući nešto što stoji samo za sebe, ali i nagoveštava održivu seriju na duže staze koja bi, doduše, verovatno razvodnila sve ono što je bilo jezgrovito u ovoj priči.

SUGAR unosi elemente drugih žanrova u krimić, međutim, na kraju svega, ono što su bitni delovi zapleta bazira na noiru, iznova nas podsećajući kakve su sve mogućnosti vrhunski osmišljenog žanrovskog ostvarenja, a naročito noira i krimića uopšte, koji nikada ne izlaze iz mode.