RESCUE HI-SURF S01

RESCUE HI-SURF je serija čija je sudbina neizvesna u ovom trenutku jer ne zna se da li će biti obnovljena za drugu sezonu. Paradoksalno, taj vanestetski, zapravo čisto poslovni element, umnogome utiče na utisak o njoj.

U izvesnom smislu, RESCUE HI-SURF je serija kojoj će obnavljanje za drugu sezonu biti cilj koji opravdava sredstvo. Uprkos tome što iza nje stoji John Wells koji je kao kreator i producent zapravo dodao jedan potpuno novi sloj proceduralu i doveo serije iz hitne pomoći, vatrogasne službe i uniformisane policije na najviši zamislivi nivo, ova serija nije na tom najvišem nivou.

Odnosno, možda i jeste ako uzmemo BAYWATCH kao merilo dometa serija o spasiocima sa plaže. Da, u odnosu na nju, Wells sa kreatorom serije Mattom Kesterom podiže nivo. Međutim, koliko vidim nije uspeo da ostavi duboki pop kulturni trag.

Čini se da je ovu seriju Wells koncipirao kao svoj B-projekat iako je kreator Matt Kester, inače po struci istoričar sa Havaja, i čovek kome je dao puno poverenje da vodi radi na završnoj sezoni ANIMAL KINGDOMa a ovaj mu je uzvratio izuzetno urađenim poslom. Matt Kester je dakle daleko od B-lika, ali serija jeste koncipirana kao showcase za podelu u kojoj se pojavljuje i to vrlo marginalno samo jedan pripadnik Wellsove ekipe - Shawn Hatosy, ostalo su sve ili nova ili prekaljena TV imena iz "manje bitnih produkcija" što pokazuje da je ideja bila da serija stvori zvezde i da koncept bude na prvom mestu.

A koncept je u suštini ipak limitiran raznovrsnim ali na kraju krajeva ipak jednoličnim stvarima koje ljude mogu zadesiti na plaži.

Kada se tome doda da je Kester dosta generički postavio likove i njihove odnose, zapravo je iznenađujuće koliko RESCUE HI-SURF dobro funkcioniše i kako uspeva da nam proda već dosta istrošene stvari.

Ova serija ima taj secondary viewing element. Ona nije u stanju da u potpunosti zaokupi pažnju gledaoca kao najbolje serije Johna Wellsa, i ima taj vajb usputnog gledanja sa Netflixa. Opet, nema taj strimerski kvalitet metanarativa, ona je unutar same epizode epizodična, a na nivou epizoda još i više zaokružena, samim tim ne vapi za bindžovanjem.

Otud, ovo nije prime John Wells, nije televizija u najboljem izdanju ni u jednom formatu ali je u suštini bolja nego što bi takva kakve je trebalo da bude.

Ako bude druga sezona, znači da ili Wells ima veliku moć ili da je posao dobro obavljen. Ako je ne bude, biće to serija koja se ugasila jer nije bila dovoljno dobra.

AGENT HAMILTON S02

U drugoj sezoni serije AGENT HAMILTON, umesto slučaja koji se prostire kroz ceo ciklus, imamo nekoliko manjih koji zauzimaju po dve epizode i ima nekih labavih veza među njima.

Rezultat je serija koja se prati sa većom radoznalošću nego prva ali je isto tako formalno malo nejasna jer sttuktura serije do sada nije bila case of the week, a nije ni ovde gde to u suštini jeste (Britanci gaje format sa dve epizode po slučaju).

Otud, fundamentalno uprkos nekim unapređenjima ipak je ova sezona odraz kreativne dezorijentacije.

GANGS OF LONDON S01

GANGS OF LONDON je serija o kojoj mi je bilo teško da se izjasnim još onomad kad sam je gledao. Naime, serija koju je usmerio Gareth Evans je nešto gde zbilja ima šta da se vidi, i u svakoj epizodi ima poneka scena koja ume da bude sjajna, a u šestoj čak i senzacionalna. I obično se tiče akcije.

Međutim, lagao bih ako bih rekao da sam uspeo da ispratim priču i raznorazne intrige među etnički raznolikim ali u suštini etički jednoličnim bandama.

Otud, iako je veoma daleko od te serije u svakom pogledu, GANGS OF LONDON bih već u prvoj sezoni uporedio sa nekom space operom gde zapravo više ni ne možeš baš da ispratiš šta se zbiva niti ti je stalo, ali kadrovi su previše lepi da bi od nje odustao.

Slično je i ovde, prosto, ima zanimljive atmosfere, ima nagle i uzbudljive surovosti, mentalne i fizičke i teško je to ipak ne pogledati.

THE DARKNESS

THE DARKNESS Ragnara Jonassona dobija ekranizaciju u izvedbi drevnog veterana Lassa Hallstroma, kao islandska tema, sa islandskim likovima, snimljena na engleskom i spremna za izvoz. Glavnu ulogu igra Lena Olin, kao ostarela detektivka koja je pred penzijom ali je i dalje mentalno najživlja u svom odeljenju a partner joj je Jack Bannon u ulozi mladog gej početnika koji veruje da ona ima dobar instinkt, za razliku od šefova.

Lasse Hallstrom sa njih dvoje, solidnim produkcionim dizajnom koji nudi Island gde kuda god se uperi kamera ima nešto da se snimi, pokazuje kako je moguće neprimetno izdići jedan inače sasvim rutinski materijal i od priče o misterioznim nestancima i ubistvima žena iz svratišta za migrantkinje napraviti solidnu televiziju koja nikada ne bi proizvela interesovanje za Scandi Noir, nikada ne bi bila vodeća kriminalistička serija, ali je sasvim pristojna za one koji su inicirani boljim izdanjima.

Otud, THE DARKNESS igrajući na kartu sada već malo ofucane Scandi autentičnosti, u stvari uspeva da se nametne kao primer televizije u funkciji robe široke potrošnje.

Ovo je jedna od onih serija zbog koje se niko neće pretplatiti na novog strimera ili kanal, ali nijedan od njih neće pogrešiti ako je ima u svom asortimanu.

Jack Bannon sada ima priliku da se posle PENNYWORTHa koji kao da je bio skrojen za njega, iznova dokaže na tržištu. Ovo je ipak šou Lene Olin, i on je samo tu da mu doda klasu, ali nema nikakve sumnje da je dorastao zadatku. Voleo bih da mu ova serija ubuduće posluži kao neki showcase za ambiciozniji solo projekat.

CHARLIE

Godinu dana pre antologijske serije EDGE OF DARKNESS, Martin Campbell snimio je četvorodelnu misteriju CHARLIE u kojoj istoimenog privatnog detektiva igra David Warner.

Scenario Nigela Williamsa je angažovan, slično kao i EDGE OF DARKNESS, s tim što se ovog puta radi o misterioznom ubistvu među britanskim sindikalcima i eventualnoj zaveri koja seže u njihovu poveanost sa velikim korporacijama.

Davida Warnera mahom znamo kao uvrnutog negativca ali se ovde vrlo lepo snašao kao cinični privatni detektiv koji vrlo često ima dobru volju izraženiju od veštine.

Scenario Nigela Williamsa donosi i dozu crnog humora, međutim odnosi među likovima su uglavnom surovi, i u osnovi mračni.

Ipak, glavna zvezda ove serije je Martin Cambell koji pakuje sve ovo u jednu stilski doteranu celinu. Način na koji vodi priču, stvara atmosferu, propulzivnost njegovog vizuelnog koncepta, zapravo prenose ovu seriju do cilja i statusa vrhunske televizije.

EDGE OF DARNESS stoga može da stoji u odnosu na CHARLIE kao puno ostvarenje nečega što je ovom prilikom prošlo uspelu generalnu probu. 

Uprkos tome što je CHARLIE takođe bavi hladnoratovskim anksioznostima, uvodeći i potencijalni motiv inostrane umešanosti u sindikalne sporove, EDGE OF DARKNESS ipak ima jaču simboliku sa svojom nuklearnom temom, iako pretnja koja je ovde tretirana nije manje realna, a u pogledu paranoje, ni manje potentna.

CHARLIE stoga tek treba da bude iznova otkriven od strane savremene publike krimića.

AGENT HAMILTON S01

Carl Hamilton, "švedski James Bond" kog je kreirao Jan Guillou u seriji romana, relativno brzo je iskoračio na bioskopski i televizijski ekran, i ekipa glumaca koja ga je igrala ali i reditelja koji su režirali adaptaicije postala je svojevrsno who's who skandinavske produkcije ali i tamošnjeg holivudskog kadra.

Posle Skarsgaarda, Stormarea, Sauka i Persbrandta, u novoj seriji Hamiltona igra harizmatični norveški glumac Jakob Oftebro. U deset epizoda (ili devet, jer prva je u nekim izdanjima "dupla"), Hamilton se ponaša kao dvostruki agent a pokušava da reši palestinski teroristički napad u Stokholmu za koji se postepeno ispostavlja da je ruski false flag.

Posle obećavajuće prve epizode, seriju počinju pomalo da opterećuju neki neproduktivni melodramski rukavci ali ukupno uzev, i dalje je Hamilton jedna pouzdana mašina. Guillou nije nikada uspeo da napravi baš Volvo a nekmoli Saab špijunske književne, ili televizijsko filmske produkcije, ali ovo jeste mašina koja odoleva vremenu i funkcioniše kao solidan izdanak kontinentalnog špijunca, od kog su fundamentalno bolje samo zaista prvoklasne serije kao što je bila BUREAU.

U izvesnom identitetskom smislu, Hamiltonu ide u korist zapravo ta "običnost" i u izvesnom pogledu old school arhaiziranost, da ne kažem nemaštovitost jer pokazuje određenu samouverenost jake industrije koja ne pokazuje neku grčevitu potrebu da se nametne, a toga kod Šveđana ima.

Otud, ovo nije esencijalna nordijska televizija ali je prilično dobra za spyheadove u potrazi za dozom pustolovine.

KRAKOWSKIE POTWORY

Olga Chajdas i ćerka Angnieszke Holland, Kasia Adamik, kreirale su i režirale seriju KRAKOWSKIE POTWORY za Netflix, osmodelnu horor seriju o grupi studenata obdarenih za komunikaciju sa natprirodnim koji stupaju u borbu sa krakovskim demonima.

U principu najveća vrednost ove serije su krakovske lokacije, izvesna horor nesputanost dešavanja i holivudsko odrastanje koje je Kasia Adamik imala i zanat koji je tamo ispekla. Sama priča je meni vrlo često gubila nit a na mnogim mestima nisam ni imao strpljenja da je ispratim, međutim vizuelna rešenja i atmosfera su bili dovoljno interesantni da do kraja u svemu ovome ostanem i zapravo dosta dobro se provedem.

Ovu seriju svakako možete meriti pre svega po tome kolika vam je potreba da ispratite priču u hororu koji gledate.