Druga sezona serije INVASION nažalost, ide po istom slow burn principu kao i prva ali sa tom razlikom što u njoj ima znatno manje mistike, i što se više upliću ljudi sa vanzemaljcima, nekako vanzemaljci postaju sve manje interesantni i strašni.
U tom pogledu ova sezona se oslanja na glumce, na production value, i to nisu mali atributi, daleko od toga, ali u pogledu priče, kada je morala da pokaže deo karata, pokazala je da nije imala neke naročite adute.
БЛЕСК je ruska serija koju je režirala Marina Agranovič i posle njene impresivne prethodne režije, svakako da sam poželeo da vidim sve što je radila.
Nažalost, ovo je čudan spoj nekakvog chick lit narativa i con artist zapleta koji mi nažalost nije prijao i nije dao rezultat koji mi je bio koherentan, uprkos solidnoj izvedbi, ali ipak nedovoljno snažnoj da sastavi sve elemente koji su se našli na jednom mestu i pokazali kao teško spojivi, iako ne sasvim nespojivi u nekoj boljoj interpretaciji.
Ovo nažalost nije bila ta.
Убить Риту je ruska serija u kojoj se na određeni način susreću BREAKING BAD i Stieg Larsson, ali mnogo više na način kako je Lisbeth Salander recimo bila prikazana u ekranizaciji Fede Alvareza nego na stranicama romana ili drugim ekranizacijama.
Ovo je zanimljiv spoj te dve dosta bitne kriminalističke franšize našeg vremena i u izvesnom smislu spada u transgresivnije i kreativnije primere ruskog televizijskog krimića.
Uprkos tome što je isključivo rediteljka ove serije i nije bila umešana u kreaciju i nije potpisana na scenariju, moram da istaknem Mariju Agranovič kao ipak remeljnu autorku ovog projekta jer je njegova snaga pre svega u njenoj izuzetno propulzivnoj egzekuciji i vizuelnoj dinamici kako u pogledu same radnje, tako i dizajna, odnosnu u glavnoj ulozi Jevgenije Boržih, koja kanališe Charlize Theron u ulozi antiheroine koja nije srela nevolju u kojoj nije prepoznala priliku da učestvuje.
Sporedni igrači oko nje, među kojima ima i prekaljenih filmskih faca poput Danijara Alšinova, uspešno joj pariraju ali je ona tu glavna i zaista ovde je pokazala da može da iznesu žensku rolu lucbessonovskog kanonskog kalibra.
Sama priča tiče se junakinje hemičarke koja je u bekstvu posle jednog incidenta u prošlosti i kreće se sakrivena iza lažnih identiteta, vrlo često se uplićući sa mutnim likovima, kako iz sveta kriminala tako i sa onima iz službi bezbednosti, kao i sa onima koji te dve stvari ne razdvajaju kao kafu i kiselu vodu.
Poznavanje hemije daje joj naravno jamesbondovske sposobnosti da se izvuče iz nevolje, a još više da je izvede, i to seriji daje jedan vešto integrisan gotovo MacGuyverovski momenat. U tom smislu, serija ima high concept koji bi u normalnim okolnostima mogao rezultirati nekim američkim rimejkom.
Rita je sjajan lik i osam sati provedenih sa njom nije bačeno. Bilo bi lepo da nekad dobijemo još toliko.
Seth Gordon je krenuo kao jedan fundamentalno veoma obučen reditelj komedija, posle inicijalnog uspeha sa dokumentarcima, potom se sa serijom FOR ALL MANKIND nametnuo kao prefinjeni televizijski producent, i uradio je u karijeri dovoljno toga da se nadalje moraju pratiti nove stvari koje potpisuje.
Međutim, njegov output je počeo da jenjava u kvalitetu.
Seriju THE NIGHT AGENT po seriji romana Matthewa Quirka sam očekivao sa obazrivom pažnjom jer mi Shawn Ryan u ovom formatu nije ulivao poverenje, međutim, kada sam na dan izlaska pogledao pilot, bio sam blago rečeno sablaznut.
Sticajem nekih okolnosti sam bio primoran da pogledam ovu seriju iscela i mogu reći da mi je prva epizoda u stvari daleko najbolja, a takva je izazivala sablazan.
THE NIGHT AGENT ima u sebi relativno simpatičnu podelu mada bez izrazitije hemije među glumcima ali sa dovoljno šarma da se to može videti kao adut serije. Međutim, režija je bleda i neinspirisana a scenario je toliko slab, da povemeno deluje kao da čovek iznenada krene da gleda neku seriju kada se pređe sa jedne na drugu liniju zapleta.
Pošto je serija na Netflixu i zapravo nije nemoguće da iznenada pređeš sa jedne na drugu seriju, u nekoliko navrata sam proveravao da nisam nešto pogrešno pritisnuo.
Sam zaplet je istovremeno generic i neverovatno nemaštovito sastavljen. Čak i za mene koji ne samo da lako podnosim da je nešto glupo, već u tome mogu i da uživam, THE NIGHT AGENT zalazi u neke skoro pa neprihvatljive sfere.
U produkcionom pogledu, ne može se reći da je serija u nečemu oskudevala per se, ali pošteno je kontatovati da ne izgleda ni približno onako kako bi trebalo.
Tim pre je solidan uspeh ove serije i kod publike i kod kritike teško objašnjiv i sugeriše da je Netflix pogodio trenutak jer su mnogo bolje serije ovog tipa bivala bez problema sahranjivane na network televiziji.
Appleovu seriju INVASION kreirali su Simon Kinberg i David Weil, obojica jaki majstori high concepta.
Ovo je u suštini war of the worlds postavka ali izvedena na luksuzniji način, sa pričama koje se paralelno odvijaju na raznim meridijanima i vanzemaljcima koji su istovremeno pulpy i malo hoće da ujedu ali su malo i enigmatični.
Likovi su zanimljivi, atmosfera je bogato izgrađena kroz evidentan trud svih sektora u ekipi. Glumci su vrlo dobri, režija je produkciono ispraćena.
Pa ipak sve to se na tom nivou i zaustavlja.
Prvo serija nije previše konkretna na nivou priče. Do kraja prve sezone se desi svašta ali vrlo malo toga što je supstancijalno i što je skroz jasno i definitivno.
Očigledno je da su Kinberg i Weil u sve pošli samouvereno, ali i bez pritiska da u prvoj sezoni moraju pružiti neku zaokruženu sliku bilo čega.
Otud, ispratiću ovu seriju dalje ali sa ovim uslovima koje su imali, dobili smo dosta ali mnogo manje nego što bi trebalo.
John Wells nije sinonim za kriminalističku seriju iako je proizveo jednu od najboljih u istoriji, ANIMAL KINGDOM, a potpisuje i jednu od najdugovečnijih i najkultnijih policijskih serija našeg doba - SOUTHLAND. Pa ipak, nije prvo ime koje padne na pamet kad se pomene ovaj žanr.
To svakako nije ni Mark L. Smith koji se posle lutanja po hororima, stabilizovao kao hroničar kolonizacije Divljeg Zapada u filmu REVENANT i seriji AMERICAN PRIMEVAL, koja je zaista redefinisala neke pojmove.
Međutim, čini se da je John Wells kao čovek koji je uspeo da dovede neke kriminalističke serije do samog vrhunca žanra, u slučaju serije UNTAMED nije nimalo kreativno doprineo. Dakle, nema ovde epizoda koje je on pisao i režirao. Sve je napisao Mark L. Smith sa Ellie, režirao je neki narod s call sheeta za serije, a najviše je podbacio Thomas Bezucha koji je pre neku godinu pokazao kako može da fino zakuva u filmu LET HIM GO.
Ipak, UNTAMED nema ni jedno jedino obeležje Wellsovih scenarija, nema tog spoja socijalne slojevitosti, psihološke složenosti likova koja čini seriju održivom, nema te visceralnosti, smisla za humor, za eros i tanatos. Nema onih rešenja koja su vremenom usavršavana (setimo se serije SMITH koja je ukinuta ali u kojoj je Wells usavršavao ono što će postati ANIMAL KINGDOM), nema ništa od Wellsovih temelja.
S druge strane, iako se dešava u nacionalnom parku, nije svaka vetrometina prostor nekih primalnih civilizacijskih transgresija, i Smith ovde konstruiše jednu mlaku misteriju u kojoj se ishod vidi iz daljine, što meni nije problem jer ni ne gledam serije da bih bio iznenađen, već da vidim koliko će vešto biti izvedeno to što treba. Nažalost, ovde je zaista slabo izvedeno. Poslednja epizoda gde shvatimo šta se zbilo je zaista prilično trapavo iskustvo.
Ako imamo u vidu da ova serija ima u sebi jednu "ličnu" priču glavnog junaka, činjenica da je serija naručena za novu sezonu, implicira kao da sad ovo može prerasti u neki nacionalnoparkovski procedural, u kom sticajem okolnosti glume nekadašnje filmske zvezde Eric Bana, Rosemarie DeWitt i Sam Neill.
Svi oni su dosta pristojni u svojim ulogama ali ne mogu reći da su doneli svoj A-game niti baš mogu da vidim u šta bi ga investirali.
UNTAMED, za razliku od tipične Wellsove produkcije, pre svega ne pokazuje održivost da se radi na više sezona. I u tom pogledu ovaj projekat je dominantno Smithov. Na neki način, svoju virilnost na Netflixu Wells pokazuje diskretno preko Molly Metzger, prvo od njene serije MAID gde je režirao najbitnije epizode, a posle i njenin solo projektom SIRENS gde vidimo gde je ona pekla zanat i gde je učila posao.
Nažalost, Smith je pokazao da nije prošao takvu školu i UNTAMED je za početak jedno igranje televizije od strane ljudi koji su došli s filma, sticajem u okolnosti, u produkciji možda i najvećeg živog poznavaoca serijske forme.
Pogledao sam i drugu sezonu serije FOUNDATION ali i dalje se nisam zainteresovao da pročitam roman.
U drugoj sezoni, sapunica kreće da se penuša, sukobi se izoštravaju iznutra i spolja, više je akcije, više preokreta, i sada je to još punokrvnija space opere od one koja je bila u prvoj sezoni.
I dalje prva Sandersova epizoda ostaje nedosegnut prestige artefakt kao uostalom i sve vreme, ali produkcija je i dalje impresivna, sve to i dalje jeste vrhunski produkt u svom žanru.
Ono što je ipak vredno hvale u FOUNDATIONu jeste da uprkos tome što je svako svakoga masu puta izneverio, prevario, ubio i vratio iz mrtvih, priča i dalje može da se prati i nije se pretvorila u atraktivnu salatu od događaja.
Videćemo šta donosi treća sezona.
